Temperaturu skida i kukuruzno brašno, koje treba umešati sa vinskim sirćetom. Tako dobijenu „pogačicu” staviti na lanenu krpu, pa na stopala i preko toga navući čarape.

Zapušen nos se po bakinom receptu „leči” kada se na vrelu ploču od šporeta stavi malo šećera, i ušmrkne dim kada šećer počne da ogoreva.

Uvo se „otpušava”naceđenom čuvarkućom, upala jajnika i bešike čajem od svežeg peršuna.

Protiv glavobolje pomaže narendan beli luk, koji mora da odstoji na slepoočnicama.

Od starih se i očekuje da se služe narodnom medicinom, ali u zadnje vreme njoj su skloni i neki lekari. Tako oftalmolozi, kada vide da raznorazne medicinske kremice ne pomažu kod čmička na kapku, preporučuju grejanje crepa ili kuvano bareno jaje kako bi prošla upala.

Listovi svežeg kupusa često se spominju kao najbolji oblog za lečenje raznih upala, bolnih mesta i oteklina, pa to preporučuju i lekari. Jedan ili više listova kupusa direktno se prislone na obolelo mesto i prčvrste zavojem. Za rane se preporučuje bokvica, a ulje kantariona se smatra neprikosnovenim kod opekotina.

Rakija je najčešći narodni lek, i veruje se da nema te boljke koju ona ne može da izleči. Od oteklih zglobova, bolova u stomaku, grlu... Ako ne pomaže šljiva, tu je loza, komovica. Jedino mora da bude „domaća, prava i čista bez šećera”. Rakije travarke, sa lekovitim biljkama u flašama, su dobre za cirkulaciju. Piju se pre jela kao aperitiv, i obavezno treba imati meru. Za krvnu sliku i za dobro opšte stanje organizma najbolje je kupinovo vino.

Bebama se pomaže kod nicanja zuba krpom natopljenom u belo vino.

Najjeftiniji i najpristupačniji „lek” je slana voda. Veruje se da umiruje upalu grla i razređuje sluz. Grgutanje slane vode tri puta dnevno smanjuje respiratornu infekciju. Dovoljno je izmešati pola kašičice morske soli i 2 dl vode.

Lekari podsećaju da su svi moderni lekovi nastali korišćenjem svojstva lekovitog bilja, ili su sintetički oponašali njihove karakteristike. Preteča farmacije i jesu bili „bapski lekovi” i zato nije ni čudo što narodna medicina opstaje do dana današnjeg. Lekari smatraju da su prirodni antibiotici u prednosti pred sintetičkim, jer ih organizam mnogo lakše podnosi, pri čemu se glavni organi detoksikacije - jetra i bubrezi ne opterećuju. Osim toga, dugotrajna primena prirodnih antibiotika neće dovesti do otpornosti bakterija, što je čest slučaj kod sintetičkih antibiotika.

I na kraju evo jednog recepta koji je upražnjavala moja pokojna baba Bosiljka, koja je uzgred budi rečeno poživela 106 godina. Baba Bosiljka nije umrla ni od raka ni od infarkta, već od „smrti”.

Njen recept je glasio: ujutru čim ustaneš uzeti kašiku meda, popiti šolju crne kafe i popiti čašicu „prave domaće dobre rakije”. I to baš tim redom. Dugo sam razmišljao zašto baš tim redom, i došao sam do jedinog logičnog zaključka. Prvo ide med da bi se na njega skupili svi bacili, zatim crna kafu da im se napravi mrak, a onda čašica rakije da ih sve potamani. Ajd u zdravlje!