Ukoliko se spremi u originalnom obliku, i najlepše aranžiran geodak nije najprivlačniji prizor koji će vam izmamiti zazubice. Ipak, u prestižnim svetskim restoranima, naročito u Kini i na severnoj obali Amerike, ovaj specijalitet je veoma cenjen i skup.
Oni koji su ga probali, tvrde da ima savršen ukus. „Imate osećaj kao da su vam usta puna Pacifika” - rekao je novinaru BBC-a jedan od posetilaca restorana koji služe ovaj delikates. Meso je veoma meko, blagog i slatkastog ukusa, nema naglašen miris ribe, niti teksturu poznatih morskih specijaliteta. Kuvari tvrde da ima najčistiji ukus od sve morske hrane i neverovatno prijatnu meko-hrskavu strukturu. Za one koji uspeju da zamemare njegov odbojan izgled i neizbežne falusne asocijacije, geodak predstavlja pravi egzotični gastronomski biser. Poklonici tradicionalne kineske medicine veruju i da je snažan afrodizijak.
Nalazi se na obalama Oregona, države Vašington, Britanske Kolumbije i Alaske, u vodama gde dominira debeo sloj peščane podloge. Geodak živi u pesku pod vodom i do pune zrelosti raste oko 6 godina. Neretko dostiže 150 godina starosti i težinu od preko 7 kg, a njegova „surla” i do metar dužine. Kroz nju usisava vodu iz svog okruženja, zadržava hranljive materije, a ostatak izbacuje.
Ime ovog mekušca je globalna lingvistička dilema. Potiče od naziva gweduc koji su mu dali američki urođenici iz plemena Nisqually, što je značilo „zaroni duboko”. Iako je danas uobičajeno da se na engleskom piše geoduck, pravilan izgovor je goijdak. U svakom slučaju, asocijacija na patku (duck) najverovatnije potiče od ukusnog mesa ovog mekušca koje podseća na pačetinu.
Uzgoj geodaka je danas postao unosan posao, prvenstveno zbog ogromnog azijskog tržišta gde kilogram dostiže cenu od 300$ u veleprodaji, koliko košta i jedna porcija u restoranima. U Severnoj Americi sada postoje farme geodaka, na kojima se pojedinačno proizvede i preko 3000 tona ovog mekušca godišnje. Od toga, polovina se izveze, a polovina proda na azijskim pijacama u Americi.
Za porodice koje žive na američkim obalama Pacifika, lov na geodaka je tradicionalna letnja zabava i deo kulturnog nasleđa. Kako se često ukopava duboko u pesak, ovaj lov zna da potraje i nekoliko časova. Ipak, najviše se konzumira u Kini, zemlji čija kultura ishrane veoma poštuje neobične i čiste ukuse mora. Ekstravagantan obrok je za istočnjačku kulturu stvar prestiža, slično kao boca skupog vina u zapadnjačkoj kulturi. Geodak se najčešće priprema jednostavno, kratkim kuvanjem u ključaloj vodi, kada spada debela zaštitna opna i ostaje samo komad mekog, čistog mesa. Ono se seče na tanke režnjeve i preliva samo limunovim sokom ili soja-sosom pre služenja.
