Na dalekom istoku Rusije, između Tihog okeana i Ohotskog mora, nalazi se poluostrvo Kamčatka. Reka Kamčatka koja protiče kroz poluostrvo okružena je dolinom gejzira koji su sada nakon snažnog klizanja zemljišta skoro uništeni, i pojasom od oko 160 vulkana od kojih je 29 još uvek aktivno.
U novembru prošle godine, nakon skoro 40 godina mirovanja, snažnom erupcijom se probudio vulkan Tolbačik koji još uvek izbacuje pepeo i dim. Erupcija je bila tako snažna da je uzavrela lava dostizala visinu od 200m, dok su se oblaci pepela peli i do 3km u vazduh. U danima nakon prve erupcije usledio je lanac potresa širom regiona. Da zlo bude gore i panika veća, sve se dešavalo neposredno pre „zakazanog“ smaka sveta po kalendaru drevnih Maja.
Dok se svet bavio nagađanjima da li su nemiri na Kamčatki nagoveštaj kraja sveta, dvoje hrabrih fotografa, Liudmila i Andrey, su se pridružili grupi vulkanologa i otišli da zavire u utrobu planete. Fantastične slike iz slajda ispod dugujemo njima, kao uzbudljivu priču koju su podelili sa čitaocima Sibirskog Times magazina:
Čekali smo da padne mrak u neposrednoj blizini mesta gde je put lave dodirivao površinu. Bio je pun mesec, i možda u tome leži odgvor na to koliko će snažna erupcija biti. Moguće je da i to, kao okeani, funkcioniše po principu plime i oseke. Stajali smo u tišini, pijuckajući vodku. Lava je mirno tekla pored nas.
Andrey je odložio kameru i popeo se na sam vrh grotla, u kojem se kuvala zastrašujuća količina nove lave, dok se ona koja je već istekla polako sušila na tlu. Pitao je jednog od vulkanologa šta bi mu savetovao da uradi ukoliko bi nova erupcija počela tog časa. Svi stručnjaci u ekipi su se složili da ne postoji pravac u kojem bi mogli pobeći da se to desi. Atmosfera je bila opuštena sve dok tlo pod njima nije počelo da krcka. Tada više ni vulkanolozima nije bilo svejedno.
Reka lave je dodirivala površinu blizu mesta na kojem smo stajali. U jednom trenutku smo shvatili da se nešto nalazi na putu lavine, i da ono što vidimo prolazi kroz rupe i pukotine, dok ne probije prepreku. Izgleda da nam je krater na čijoj smo ivici stajali spasao živote. Lava je počela da se izliva u njega, i puni ga, umesto da se sliva nizbrdo. Imali smo sreću da izlaz iz kanjona nije bio blokiran. U trenutku kad se krater skoro napunio, zvuk u njemu je bio kao kad kuvate palentu.
Iskusni vulkanolozi, poneseni prizorom koji se vidi jednom u životu, shvatili su ozbiljnost situacije tek kada je fontana gasa izbila iz centra, što je značilo da sledi snažna nova erupcija. Izbegli su katastrofu u poslednjem trenutku, što se ne može reći i za njihovu opremu. Ranci i torbe su završili pod vrelom lavom, a na jednoj od fotografija koje su snimili vidi se beli plamen u kojem gori ranac Viktora Mihailoviča, iskusnog stručnjaka iz Ruskog instituta za vulkanologiju i seizmologiju, koji je radio na velikoj erupciji Tolbačik vulkana i 1975. godine.
Liudmila i Andrey su se bezbedno vratili iz ove avanture, i sa svetom podelili senzacionalne fotografije koje prikazuju svu lepotu, snagu i mističnost naše planete.