Ponte dei Sospiri je sagrađen u Veneciji, u XVII veku, sa nimalo romantičnom namerom, da bi povezao stari zatvor smešten u Palazzo Ducale (Duždevoj palati) i novi preko kanala Rio di Palazzo. Iako se da pomisliti da je most smešten na ovako romantičnom mestu dobio ime po uzdasima ljubavnika, istina je nešto tužnija.
Kako je slavni engleski pesnik Lord Bajron voleo da priča, šetnja mostom je bila prilika za poslednji pogled na svet mnogim zatvorenicima koji su tim putem išli na pogubljenje i brojali svoje poslednje trenutke. Iako je most napravljen u godinama posle inkvizicije, kada smaknuća više nisu bila uobičajena, mnogi zatvorenici su zadnje dane života proveli u tom zatvoru.
Ponte dei Sospiri(Most uzdaha) je barokni lučni most napravljen od istarskog kamena kojeg je po nalogu mletačkog dužda Marina Grimanija projektovao i izveo arhitekta i vajar Antonio Contin od 1600. do 1603. godine.
Jedna od zanimljivosti vezanih za Most uzdaha kaže da je najslavniji zavodnik, Đakomo Kazanova, uspeo da pobegne iz jednog od dobro čuvanih zatvora koje ovaj most spaja. Druga je da su i mnogi drugi Englezi, pored slavnog Bajrona bili fascinirani ovim mostom. Otud u Engleskoj dve njegove kopije; jedna u Oksfordu, a druga u Kembridžu.
Moderna legenda o mostu kaže da će zaljubljeni parovi koji gondolom prođu ispod mosta i poljube se ispod njega tačno u zalazak sunca, ostati večno zaljubljeni.