Nekoristoljubivim i besplatnim lečenjem, strogo se pridržavajući zapovesti Hristove: „Zabadava dobiste, zabadava dajite“ (Mat. 10,8), ova dva brata i po promislu Božijem lekara, ovenčana su nebeskim nepropadljivim vencima slave.
Danas, 14.novembra po novom, a 1. novembra po starom kalendaru, Crkva i vernici slave dan Svetih vrača Kozme i Damjana, svetitelja i nebeskih lekara koji su besplatno isceljivali od bolesti.
Rodom behu iz Azije. Kao deca su kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani. U hrišćanskoj tradiciji spominje se da su imali veliku blagodat od Boga, da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke, i to obično polaganjem ruku. Za svoj trud nisu tražili nikakvu nagradu, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u Isusa Hrista.
O njihovoj nekoristoljubivosti i besplatnom lečenju kazuje se i ovo:
Žena neka, po imenu Paladija, koja teško bolesna mnogo godina ležaše u postelji i razni lekari joj ništa ne mogahu pomoći, ču za svetog Kozmu i Damjana kako isceljuju od svake bolesti i posla po njih sa molbom da posete nju koja je već na umoru. Sveta braća se odazvaše njenoj molbi, odoše njenom domu, i čim sveti lekari dođoše k njoj, ona po veri svojoj odmah dobi isceljenje, i ustade zdrava, slaveći Boga što je slugama Svojim darovao taku blagodat isceljenja. I zahvalna svojim lekarima za toliko dobro, ona željaše da im što da kao dar. Ali oni ni od koga ne primahu ništa, jer ne prodavahu blagodat koju imađahu od Boga. Žena onda reši da bar jednoga od njih umoli da primi od nje veoma mali dar: uzevši tri jajeta, ona krišom ode k svetom Damjanu i preklinjaše ga Bogom da primi od nje ta tri jajeta u ime Svete Trojice. Čuvši ime Trojednoga Boga, Damjan primi od nje taj maleni dar zbog velike zakletve kojom ga ona zakle. A sveti Kozma, saznavši za to kasnije, veoma se ožalosti zbog toga. I kada svetom Kozmi dođe vreme da se prestavi, on ostavi zaveštanje: da Damjana ne sahrane pokraj njega, pošto je narušio zapovest Gospodnju i primio od žene nagradu za isceljenje.
Tako se sveti Kozma upokoji u Gospodu. Nakon nekog vremena i svetom Damjanu dođe smrtni čas, te se i on preseli iz vremenog u večni život. No ljudi behu u nedoumici gde da sahrane Damjana, pošto su znali zaveštanje svetoga Kozme, i ne smejahu da svetog Damjana polože kraj njegovog brata. Dok oni tako behu u nedoumici, iznenada dotrča kamila, koju ranije sveta braća behu iscelili od besnila, i progovori ljudskim glasom: da ne dvoume nego da Damjana polože pokraj Kozme, pošto je on primio od žene tri jajeta ne radi nagrade već radi imena Božijeg. I tako, česne mošti njihove biše položene zajedno u mestu zvanom Fereman.
Kao zaštitnici srpske medicine i farmacije, godinama unazad lekari slave ove svetitelje kao krsnu slavu. Duboko ukorenjeno poštovanje imaju i u srpskom narodu. Mnogo crkava je posvećeno ovim svetiteljima koji pomažu svima koji im se molitveno obrate za pomoć. Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, slave se dva puta godišnje - 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra na dan smrti Damjanove. Svetitelji se na ikonama i freskama predstavljaju u srednjovekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove. Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.