Odakle potiču Maje? Najraniji arheološki dokazi otkriveni su u i oko današnje države Belize, a datiraju još oko 1200 godina pne (pre Hrista). Primitivni alati i grnčarija, male verske figurice životinja i ljudi, postoje u izobilju i pre 900 godina p.n.e. Mala sela jednosobnih koliba od pruća, povezanih konopcima od biljke henekuen, počeli su da se pojavljuju svuda. Do 600 godina p.n.e. Maje su postali dominatan narod u regionu. Izmedju 300. i 150. godine p.n.e. Majanska sela prerastaju u veće i više naseljene gradove, u kojima vladaju kraljevi i plemićke porodice. U ovom takozvanom Pre-klasičnom periodu, društvo Maja definiše svoj kulturni identitet.

To je takodje bilo vreme kada su Maje počele da obožavaju sve više i više bogova, od tvorca univerzuma (Huabku), do kreatora čoveka (Itzamna), od za sve seljake važnog stvoritelja kiše (Chac) do boga mladog kukuruza (Yam Kax) i na kraju od boginje porođaja (Ix Chel) do gospodara smrti (Ah Much). Sa porastom broja bogova rastao je broj rituala da se bogovi odobrovolje, a samim tim se pojavila potreba za nastankom sekte sveštenika koji bi te ceremonije obavljali. Kao za mnoge civilizacije toga doba, i za Maje je jedna od najvažnijih ceremonija bio čin ljudske žrtve. Iako ga Maje nisu tako često praktikovale kao Asteci, razni činovi puštanja krvi su postala uobičajeni i (konačno) od suštinskog značaja za životni put Maja. Majanski kraljevi su vladali po polu-božanskom pravu, i onu su verovali da se njihova veza sa bogovima može održati jedino kroz ritual žrtvovanja.

Svi hramovi (napravljeni u stepenastom dizajnu) su konstruisani sa žrtvenikom na vrhu. Na ovom žrtveniku su postavljane ljudske žrtve. Kamenim noževima, specijalno napravljenim za ovu svrhu sveštenici su sekli grudi žrtve, i dok je krv padala niz oltar na stepenice hrama, brzo i odlučno su čupali srce iz još žive žrtve. To je bila ritualna ponuda Bogovima koja je omogućavala Majanskim kraljevima da drže apsolutnu kontrolu nad svojim podanicima.

Do 300. godine nove ere, Klasični period Maja je bio u punom cvatu. Ovo je bilo doba kraljeva. Veliki vladari poput Smoke-Imix, Pacal, Eighteen Rabbits i Blue-Quetzal Macaw, postali su poznati i vladali briljantno svojim zemljama. Majansko društvo je bila podeljeno na gradove-države, a svaki od tih gradova-država sa svojim sopstvenim kraljem je bio kulturni centar. Tokom Klasičnog Maja perioda, mnogi gradovi su imali uspon i pad političkog uticaja na tu oblast: Chichen Itza, Palenque, Copan i Tikal, da pomenem samo neke. U tom periodu vojska Maja je izrasla u jaku organizovanu silu. Maja vojnik je bio naoružan nožem, kopljem i štitom od jaguarove kože, buzdovanom, ili lukom i strelama. Maje su koristile i poseban način da šire paniku i zabunu medju protivnicima, usavršili su bacanje osinjaka u neprijateljske redove. Ratovima su Maje prikupljali prvenstveno robove za žrtvovanje svojim bogovima.

Oko 800. - 950. godine nove ere, civilizacija Maja je počela da opada do svog konačnog nestanka. Jedan po jedan grad je počeo da bledi u ovom Post-klasičnom periodu a stanovništvo je potuno nestalo. Gde su Maje otišle? Ne postoji saglasnost oko odgovora na ovo pitanje, postoje samo mnoge teorije. Ekološki dokazi ukazuju na to da je ogromna suša (ubrzana vulkanskom aktivnošću) pogodila Jukatan u ovo doba i da je trajala decenijama. Druga teorija sugeriše da se narod nezadovoljan svojim gospodarima pobunio. Neki tvrde da je bolest desetkovala stanovništvo i uništilo ekonomiju Maja. Šta god da je razlog, do 1100. godine nove ere, i poslednji od velikih gradova Maja je progutan od strane džungle. Tamo su ležali godinama, dok ih nisu pronašli španski konkvistadori u potrazi za bogatstvom, a arheolozi iskopali njihove čudesne ostatke i svetu prikazali kulturu Maja.