Prema legendi, Istina i Laž su se srele na jednom dalekom putovanju. Istina je bila veoma obazriva ali i dovoljno fina da nije mogla a da ne pozdravi Laž koja joj se veoma ljupko obratila:

O, kako divan dan.

Istina obazrivo zastade da proveri da li je to tačno, i bi tačno. Bio je zaista predivan dan. Zbog toga se upusti u razgovor kulturno:

Da, divan je dan.

Ohrabrena Laž nastavi:

Još je lepše jezero, bistro i čisto.

Istina priđe jezeru da se uveri da li je zaista tako, i bi tako:

Da, zaista je bistro i čisto.

Laž veoma mudro nastavi komunikaciju:

Voda u njemu je prijatna i topla za plivanje. Hajde da zaplivamo?

Nepoverljiva ali naivna Istina polako priđe vodi i uveri se da je voda zaista topla:

Zaista je topla, hajde da zaplivamo.

Skinule su odeću i zaplivale. Kada se Istina potpuno opustila u prijatnoj vodi, Laž je hitro doplivala do obale, obukla njeno odelo i otrčala do naroda. Zbunjena ali ljuta, doplivavši do obale Istina nije htela da obuče jedino odelo koje je ležalo na obali, odelo Laži, već je i sama pohrlila do naroda da im objasni. Videvši je golu, svi su pokrili rukama oči i pobegli, a ona se zbunjeno zapitala:

„Da li je moguće da će ovaj svet radije prihvatiti laž u odelu istine, nego mene ovakvu, golu Istinu?”

Iako se od tada čini da je istina postala nekakva „bolest” koje se svi boje pa je vešto izbegavaju, možda odgovor ipak treba potražiti u poznatoj izreci:

Sve istine su lako shvatljive nakon što budu otkrivene. Ključ je u tome da ih treba otkriti! – Galileo Galilej.