Zašto povrće na Aljasci dostiže impozantne veličine? Odgvor je jednostavan - isključivo zbog Sunca.

Aljaska uglavnom ima veoma kratku sezonu uzgoja, dugu u proseku 105 dana. Poređenja radi, sezona u Kaliforniji traje čak tri puta duže. Ono što je prednost Aljaske je dužina noći, koja leti traje manje od 5 časova. Bašte su osunčane, a povrće ne ulazi u duge faze odmora tokom noći, već samo raste, raste i raste.

Bombe prirodne fotosinteze čine da povrće sa Aljaske ima daleko slađi ukus nego bilo gde na svetu. Šargarepe, na primer, provedu ¾ dana proizvodeći šećer, a samo ¼ pretvarajući taj šećer u skrob. Povrće poput kupusa, brokolija, karfiola, špargli, cvekle, krompira, spanaća i zelene salate prosto divlja.

Slike koje vidite beleže povrće ubrano u dolini Matanuša-Susitna, gde je poljoprivreda uvedena kao eksperimentalna delatnost tokom 1930-tih da bi se ublažile posledice Velike depresije, ekonomske krize koja je pustošila SAD-e. Više od 240000 hektara je dato kolonizovanim farmerskim porodicama iz Minesote, Viskonsina i Mičigena. Međutim, nedostatak infrastrukture i nedostupnost osnovnih namirnica uslovili su da do 1965. godine u dolini ostane svega 20 porodica. Populacija u dolini od tada nije značajno porasla, ali je Matanuša-Susitna postala stabilan i produktivan poljoprivredni region Aljaske. Džinovsko povrće je danas njihov zaštitini znak.