Kada ne bi postojala magnetosfera, to polje koje nas štiti od SUnca, naša matična planeta bi jako nalikovala Marsu i njegovom beživotnom pejzažu. Geološki podaci pokazuju da su se izmene magnetnog polja u prošlosti već dešavale i da se to dešava otprilike na svakih 250 hiljada godina. Iskreno, nije mi baš najjasnije. Tvrde da je zadnja izmena polova bila pre 800 hiljada godina, te da sada "kasni". Čini mi se da se naučnici baš frljaju sa stotinama hiljada godina.
No... Pre izmene polova, dolazi do slabljenja magnetosfere, a naučnici upozoravaju da bi moglo potpuno da nestane u narednih 500 godina. Malo mi smešno zvuči to "upozorenje", jer, realno gledajući, mi zaista tu ne možemo ništa da uradimo. Možemo da se trudimo da koliko-toliko čuvamo prirodu, međutim kada su u pitanju apokliptične promene, tu smo zaista nemoćni. Geofizičar Konali Mek Nikoli sa Oksforda navodi: "U poslednjem veku severni magnetni pol se pomerio za više od 1.500 km. U poslednjih 150 godina snaga magnetnog polja oslabila je za oko 10 odsto, što pokazuje da možemo da očekujemo obrtanje polova."
Iako je posledice tog događaja teško predvideti, stručnjaci smatraju da bi one mogle biti enormne. Ako je na Marsu ikada bilo života, on je sigurno uništen nestankom magnetskog polja pre 3,5 do 4 milijarde godina. "Kada je polje oslabilo, solarni vetrovi su oduvali njegovu atmosferu, a kosmičko zračenje je poraslo i doprlo do površine. Obe ove stvari bile su loše za eventualni život na površini – ili je uništen ili je morao da se preseli u unutrašnjost planete", rekao je Mek Nikoli. Zemljino magnetno polje uvek se nakon obrtanja vraćalo, međutim njegovo pomeranje i slabljenje uzrokovaće mnoge probleme kako za ljude, tako i za životinje – sateliti će biti izloženi jačem zračenju, a životinje koje se sa njime ravnaju, poput ptica, pčela, morskih kornjača i nekih riba, postaće zbunjene. Ptice bi se doduše možda i mogle da se snađu jer su neke studije pokazale da imaju rezervne sisteme navigacije uz pomoć zvezda i orijentira na kopnu. Evropska svemirska agencija taj problem shvata ozbiljno pa planira da u sklopu misije Swarm, lansira tri satelita – dva u orbitu na visini od 450 km a jednog na 530 km. Te letelice će precizno meriti uticaj Sunca i promene magnetnog polja. Magnetno polje stvaraju struje u rastopljenom jezgru Zemlje, a na njega utiču i magnesane stene u kori. Swarm će obaviti merenja svih tih faktora kako bi naučnici mogli da kreiraju kvalitetnije računarske programe za predviđanje promena u snazi i položaju magnetnih polja. I? Onda će, možda dobiti podatke za predviđanje promene, i šta onda? Iskreno, mislim da bih više volela da me bilo kakav kraj zatekne nespremnu, i u neznanju.
Nikica, 25 May 2018
Koja god osoba ovo pisala,(vidim samo da je ženska osoba) skidam joj kapu do poda zbog velike znanstvene i duhovne svijesti. Vidiš ja sam što bi se reklo veliki vjernik i vjerujem da je Isus Sin Božji , ali ne mogu ,( valjda sto me znanost i stalna potraga za Istinom tjeraju na to ) , dakle ne mogu zatvarati oči pred nečim što je tako fantastično kao što su krugovi iliti likovi u žitu. Pa mnogobrojni vrhunski znanstvenici sa svih polja znanosti su u detalje proučili mnogobrojne takve pojave i slažu se u jednom : ovo nije mogao napraviti čovjek kakvoga mi doživljavamo. I još bih samo doda da je gotovo nemoguće u Svemiru takve za nas nepojmljive veličine , dakle nemoguće je da se život i to inteligentan život nije razvio i na nekim drugim planetima u bespuću Svemira. Ta samo u našoj galaksiji koja ima promjer oko sto tisuća svjetlosnih godina postoji otprilike 300 milijardi zvijezda sa svojim planetima , a nama najbliža galaksija Andromeda koja je čak nešto veća od naše udaljena je od nas nezamislivih 30 milijuna svjetlosnih godina!!! 30
Odgovori