Kao izuzetan poznavalac pisane reči, Tolstoj je smatrao da književnost ima veliki uticaj na razvoj čovekove ličnosti. U pismu prijatelju, poslatom 25. oktobra 1891. godine, on šalje listu romana, zbirki poezije i istorijskih spisa koji su na njega ostavili najsnažniji utisak, hronološki nabrojanih po uzrastu čitaoca.

Veliki pisac je verovao da za svako delo postoji prikladno razdoblje u životu kada ga je najlakše razumeti i zavoleti. Iako je i sam napomenuo da ova lista nije konačna, jer „se niko ne može nadati da će pročitati sve napisano, niti tome treba da teži”, ona predstavlja izuzetan vodič za mlade koji tek počinju da čitaju, ali i odrasle kojima izbor slavnog pisca može biti zanimliv. Svoj izbor je klasifikovao za pet životnih faza, i po važnosti dela u Velika, Značajna i Neprocenjiva.

Tolstoj je imao otpor prema književnom kiču i literaturi koja nije prošla test vremena. U jednom od svojih dela je citirao Šopenhauera:

„Ne treba čitati knjige koje zanimaju javno mišljenje ili proizvode buku. Treba, jednostavno govoreći, ispljunuti sva ta izdanja čija će prva godina postojanja biti i poslednja njihova godina. Loših knjiga nikada ne pročitaš premalo, a dobrih nikada ne uspeš da pročitaš previše. Loše knjige su moralni otrov koji zatupljuje um.”

Od detinjstva do 14. godine

Veliko: Priče iz 1001 noći: 40 lopova, Princ Kam-al-Zaman, Puškinove pesme: Napoleon

Značajno: Crna kokoš - Antonij Pogorelski

Neprocenjivo: Priča o Jovu - Biblija, Ruske narodne priče - Dobrinja Nikič, Ilija Muromets, Aljoša Popovič

Od 14. do 20. godine

Veliko:Istorija osvajanja Meksika - Vilijam Preskot, Priče o dobru i zlu - Nikolaj Gogolj

Značajno:Sentimantalno putovanje - Lorens Stern, Junak našeg doba - Mihail Ljermontov, Nesrećni Anton - Dmitri Gligorovič, Polinka Saks i priče o Alekseju - Aleksandar Družinin, Beležnica sportiste - Ivan Turgenjev, Mrtve duše - Nikolaj Gogolj, Razbojnici - Fridrih Šiler, Evgenije Onjegin - Aleksandar Sergejevič Puškin, Julija ili nova Eloiza - Žan Žak Ruso.

Neprocenjivo:Jevanđelje po Mateju - Novi zavet, Ispovesti - Žan Žak Ruso, Emil ili o vasptanju - Žan Žak Ruso, Zbirka priča Nikolaja Gogolja, Dejvid Koperfild - Čarls Dikens

Od 20. do 35. godine

Veliko: Pesme - Fjodor Tjutčev, Pesme - Filip Koltsov, Ilijada i Odiseja - Homer, Pesme - Afanasi Fet, Simpozijum i O duši - Platon

Značajno:Herman i Doroteja - Johan Volfgang von Gete, Zvonar Bogorodične crkve u Parizu - Viktor Igo

Od 35. do 50. godine

Veliko:Romani Elen Vud (poznate i kao gospođa Henrija Vuda), Romani Džordža Eliota, Romani Antonija Trolopa.

Značajno:Ksenofonova Apologija

Neprocenjivo: Jadnici - Viktor Igo

Od 50. do 63. godine

Veliko:Diskurs po pitanjima religije - Teodor Parker, Govori Fredrika Robertsona

Značajno:Knjiga Postanja - Mojsije, Napredak i siromaštvo - Henri Džordž, Suština hrišćanstva - Ludvig Fojerbah

Neprocenjivo:Jevanđelja, Razmišljanja - Blez Paskal, Epiktet, Konfučije i Mencius, Lalita Visatra ili Sećanja na ranu mladost Sakija Sinha - Rajendralala Mitra, Lao Ce.

Poslednjih dvadeset godina života, Tolstoj je posvetio svojoj knjizi Kalendar mudrosti. Pravu retkost predstavlja radijski snimak iz 1908. godine, gde Tolstoj čita odlomak posvećen univerzalnom cilju - unapređenju sopstvenog duha:

„Cilj života je samousavršavanje. Pitanje je da li si u ovom kratkom roku uradio ono što je smisao tvog života, jesi li postao ono što si želeo da budeš i ono za šta si poslat na ovaj svet. Radiš li pravu stvar?”