Država Mjanmar, nekada poznata kao Burma, jedna je od najsiromašnijih u jugoistočnoj Aziji i na svetu. Dugogodišnje političke sankcije uskratile su joj mogućnost pomoći stranih investitora u eksploataciji velikih prirodnih bogatstava.
Bez velikih igrača na sceni, naftna polja Mjanmara su postala surova slika teškog i često uzaludnog napora lokalnog stanovništva da iz dubine zemlje izvuče kapi nafte, dragocene za spas gole egzistencije.
Da bi napravili naftnu bušotinu, radnici postavljaju stabla bambusa u visinu i do 50 metara. Na spoju stativa na vrhu instaliraju sistem za bušenje. Potom sledi mukotrpan proces bušenja pomoću ručno pravljene alatke dok se ne dođe i do najmanjeg nalazišta rude nafte.
Nezavisne grupe radnika na ovaj način uspevaju da izvade po 300 barela sirove nafte dnevno, što na svetskom tržištu ima cenu od oko 3,000$. Sirovu naftu prodaju lokalnim rafinerijama. Koliko je ova količina mala za današnje uslove, govori podatak da je ta količina predstavljala prosek tokom američke naftne groznice pre više od jednog veka.
Eksploatacja nafte u Mjanmaru je skupa i neizvesna kocka. Cena zakupa zemljišta je oko 4,000$, a postavljanje sistema za bušenje košta još 2,000$. Dozvole za bušenje izdaje lokalna rafinerija, a cena ovih dozvola zavisi najviše od sposobnosti podnosioca zahteva da za što manji mito potkupi službenika odgovornog za njihovo izdavanje.
Mnogi radnici se udružuju da bi mogli da isplate inicijalnu cenu koštanja uspostavljanja ovakve bušotine, a oni koji koji ne uđu u saveze počinju da buše ručno, sve dok ne prikupe sredstva da nabave makar i ovaj priručni generator i bušilicu.
Posao na naftonosnim poljima nije regulisan zakonom, tako da ovi radnici posluju nelegalno, bez prave tapije na polje koje eksploatišu. Borbe u zauzimanju polja koja se pokažu kao bogata izvorišta često uključuju nasilje i upotrebu hladnog oružja. Borbe noževima između konkurentskih ekipa su svakodnevnica mjanmarskih naftnih klanova.
Nakon okončanja vojne diktature 2011. godine, Mjanmar je počeo da se otvara prema svetu. Velike naftne komapnije su zainteresovane da ulože sredstva u eksploataciju bogatih izvora nafte i gasa.
Slike koje vidite će uskoro postati slike prošlosti, što ne raduje stanovništvo koje od ovog posla živi. Njihova budućnost nakon dolaska multinacionalnih kompanija je neizvesna, a male su šanse da će vlada pokušati da zaštiti njihove interese.
izvor: The Guardian
foto: Reuters
