U „poštanskom sandučetu” pastora Lee Jong-raka u Južnoj Koreji ljudi ostavljaju svoju decu. Ma koliko ta rečenica delovala besmisleno, ona najkraće opisuje životnu misiju jednog neverovatnog čoveka.
U poslednjih 60 godina u Južnoj Koreji je zabranjen abortus. U konzervativnom i osuđujućem okruženju, napuštanje dece kroz legalne kanale usvajanja predstavlja moralno samoubistvo majki, i uopšte porodica koje se na taj korak odluče. Nesrećno rešena socijalna politika nije omogućila nijedan način anonimnog napuštanja koji je bezbedan za dete. U mnogim zapadnim zemljama to je rešeno kroz sistem bolnica u kojima bez suvišnih pitanja prihvataju svaku neželjenu bebu, ukoliko se roditelji odluče na tako drastičan vid napuštanja, gde gube sva prava i vezu sa detetom.
Na ulicama i deponijama Seula svake godine završi nekoliko stotina beba koje retko budu pronađene na vreme. To su često deca rođena sa urođenim deformitetima, ali i zdrava deca koju roditelji ili samohrane majke jednostavno nisu želeli. Pastor hrišćanske crkve Jusarang u Seulu, Lee Jong-rak, i sam otac dečaka sa teškim invaliditetom, na zid svoje kuće je 2009 postavio prozor iza kojeg je kutija opremljena kao kolevka i zamolio sve roditelje neželjene dece da ih ostave tu, na sigurnom mestu, gde će biti zbrinuta.
Svakog meseca iz „Kutije za bebe” Lee Jong-rak spasi 10-18 beba, koje nakon zbrinjavanja uvodi u legalne tokove registracije i usvajanja. On i njegova supruga su do sad usvojili desetoro, maksimalan broj koji zakon Južne Koreje dozvoljava. Deca koja su ostala kod njih su uglavnom ona sa urođenim zdravstvenim problemima, jer je za njih kroz sistem usvajanja teško naći nove porodice. Sve bebe koje prođu kroz njegov dom, Lee Jong i njegova supruga registruju i prijavljuju nadležnim organima koji im urade DNK analizu i utvrde zdravstveno stanje.
U sirotištu crkve koju vodi ovaj neverovatan čovek u svakom trenutku je preko 20 dece, koja po njegovim rečima, za razliku od drugih sirotišta „imaju mamu i tatu”. Zakonska regulativa je protiv njega, i već neko vreme je suočen sa pritiscima vlasti da prekine sa ovom praksom. Vlasti Južne Koreje osuđuju njegovo neobično prihvatilište, tvrdeći da se tako samo uvećava broj neodgovornih roditelja koji mimo zakona žele da se reše svoje dece, i proces napuštanja završe bez ikakvih administrativnih obaveza. Pastor Jong-rak ne namerava da odustane od borbe za opstanak svakog napuštenog deteta i jednostavno kaže da „nema ništa nezakonito u spasavanju nečijeg života.”
