Dok neki od neslavnih likova iz našeg feljtona predstavljaju samo zanimljive prevarante čiji je nedostatak etike dovodio čovečanstvo u relativno benigne zablude, dr Pohlman je zbog svoje beskrupulozne manipulacije rezultatima životno važnih istraživanja dospeo u zatvor.
Od 1987 kada je postao deo tima Univerziteta u Vermontu do 2006 kada je završio u zatvoru, dr Pohlman je ostvario zavidnu karijeru u polju metaboličkih promena kod žena tokom menopauze. Kompleksne fiziološke promene koje se dešavaju u ovom periodu često sa sobom nose niz zdravstvenih tegoba i estetskih problema. Za njihovo rešavanje jednako su zainteresovane i nauka i žene svih doba, koje strahuju od promena uzrokovanih naglim padom hormona zaduženih za vitalnost i zdravlje u reproduktivnom periodu, a koje im prirodni proces starenja uskraćuje.
Vodeći se logikom „kako mali Perica zamišlja nauku”, dr Pohlman je domislio da bi prosta zamena prirodnih hormona sa suplementima u injekcijama mogla da reši problem. Za istraživanje primene hormonske terapije tokom menopauze viđeni stručnjak je dobio čak 17 stipendija u ukupnoj visini od skoro 3 miliona dolara. Finansijeri nisu mogli da predvide da će njihov novac biti bačen i zloupotrebljen, jer su imali puno poverenje u stručnjaka koji je tokom svoje dvadesetogodišnje karijere objavio preko 200 naučnh radova na temu problema koje nosi ovo životno doba kod žena.
Otkriće do kojeg je došao smatrano je za epohalno - hormonske injekcije vraćaju izgubljenu vitalnost, mladalački izgled i poboljšavaju opšte zdravlje sredovečnih žena. Dugi niz godina, ginekolozi i endokrinolozi širom sveta, koji su predano pratili inovacije u polju svog rada, masovno su prepisvali ženama terapiju hormonima kao, kako su bili ubeđeni, efikasan tretman za tegobe srednjih godina. Imajući puno poverenje u istraživanja poznatog naučnika, nesvesno su generacijama žena nanosili više štete nego koristi jer hormonska terapija u menopauzi, kako će se ispostaviti, u najvećem broju slučajeva ne samo da ne daje pozitivne rezultate, nego može da isprovocira ozbiljna oboljenja poput karcinoma na dojci koji se praktično „hrani” horomonima.
Klupko prevare je počelo da se odmotava 2005. godine, kada je Valter DeNino, bivši saradnik dr Pohlmana, ukazao na očigledne falsifikate u istraživanjima objavljenim u 10 naučnih radova u periodu 1992-2000. Pokazalo se da dr Pohlman, iako potpuno svestan da rezultati kliničkih istraživanja govore suprotno, nije bio spreman da se odrekne svoje teze o svemoći hormonske terapije pa je odlučio da nalaze prilagodi svojoj svrsi. Uspeo je da, po rečima zvaničnika Nacionalnog instituta za zdravstvo SAD-a, postane prvi naučnik koji je završio u zatvoru zbog falsifikovanja rezultata istraživanja. Imajući u vidu ozbiljnost obmane čiji je bio tvorac, pravo je čudo da je osuđen na samo godinu dana zatvora.
Danas je praksa masovne upotrebe hormonske supstitucije napuštena. Hormonska terapija ima svoje mesto u medicini, ali se ne koristi masovno da bi se popravilo stanje kože, kose i kostiju, niti očuvala ovulacija i vitka linija kod šezdesetogodišnjih žena. Iako često to zaboravljamo, priroda ima svoje razloge za promene koje donosi u naše živote. Suprotstavljanje prirodnim zakonima po svaku cenu ne može biti racionalan izbor za produžavanje mladosti i poboljšanje kvaliteta života.
