Kelti u Irskoj su slavili svoju Novu godinu 1. novembra, svetkovinom paganskom božanstvu ''Samhain''. Njihovi sveštenici, druidi su pravili velike lomače na kojima su prinosili žrtve u vidu useva i životinja, a za vreme proslave su na sebi imali navučene kože životinja sa sve glavama, kako bi uplašili zle duhove i duše mrtvih. Tokom vekova verovanja su se promenila, ali je običaj opstao, a irski doseljenici su ga preneli u Ameriku u XIX veku, gde je postao veoma popularan i godinama kasnije dobio sasvim novi oblik.

Karakteristično za Noć Veštica je da ljudi prave lampe od izdubljenih bundeva i ukrašavaju kuće i dvorišta, gledaju horor filmove, a deca maskirana u veštice, mumije i gusare, idu od kuće do kuće i sa povikom"Trick or treat?" (smicalica ili poslastica, u slobodnom prevodu) zahtevaju od vlasnika kuće da im preda sva svoja dobra kako bi izbegao zlu kob, a to su uglavnom slatkiši i ponekad novac. Maskiraju se i odrasli ljudi, što je moguće strašnije i originalnije, da plaše jedan drugog svojom pojavom ili strašnim pričama u mraku pored svetlosti sveća. Ovaj običaj je inspirisao i autore jednog od najstrašnijih filmova svoga doba (Halloween) u režiji Džona Karpentera sa Džejmi Li Kurtis u glavnoj ulozi, koji je prerastao u serijal od 8 nastavaka.

Jednu Noć Veštica će stanovnici SAD posebno pamtiti, i to onu iz 1938. godine. Za to se pobrinuo tada 23-ogodišnji nepoznati Orson Vels. Vels je zajedno sa Hauardom Kokom iz Radio Teatra Merkur (Mercury Theatre on the Air)adaptirao i režirao roman ''Rat svetova'' britanskog pisca Herberta Velsa, u kome se opisuje invazija Marsovaca na zemlju, u okolini Londona. Vels i Kok su radnju prebacili na tlo SAD, u Grovers Mil u državi Nju Džersi, i u toku 50-to minutne radio drame pružili slušaocima direktan prenos invazije naše planete od strane Marsovaca. Počeli su uvodnom špicom, u kojoj kažu da je sve adaptirani roman, ali je neverovatno da ih niko nije čuo, ili je prečuo ovaj podatak. Emisija je počela sa saznanjem o namerama Marsovaca, nastavili sa čudnim eksplozijama na crvenoj planeti, pa su preko pada više meteorita na zemlju završili sa invazijom tripoda (vozila kojima upravljaju Marsovci) koji ubijaju sve živo svojim zracima smrti i otrovnim gasom. Kada se pojavio i neimenovani sekretar odbrane koji je preko radija objavio ratno stanje, kap je prelila čašu. Procenjuje se da je 6 miliona ljudi slušalo radio-emisiju, od toga je skoro dva miliona poverovalo, a skoro 1.5 miliona je bilo istinski uplašeno. Desetine hiljada ljudi je krenulo u bekstvo što dalje od Nju Džerzija, panika je zavladala na auto-putevima, a vanredno veliki broj policajaca je pokušavao da smiri situaciju. Da zabuna bude veća, prisustvo policije je još više uverilo ljude da je sve to istina, jer su upravo o tome slušali na radiju - mnogo policajaca i vojnika koji pokušavaju da odbiju invaziju. Na kraju emisije, kada su Marsovci umrli od zemaljskih bacila i virusa, a zemlja spašena, Vels je objavio kako je sve ovo bila samo radio drama, praznična šala za Noć veštica, sa namerom da ih malo uplaši. Na to su ga naterali urednici radija kada su shvatili kakvu su paniku prouzrokovali svojom emisijom.

Ponašanje ljudi je kasnije opravdano tadašnjom situacijom u svetu koji je bio na korak od novog rata, nemogućnosti da se provere informacije, jer većina ljudi nije imala telefone kojima bi mogli pozvati odgovorne ljude i raspitati se o situaciji, i činjenici da su ljudi verovali glasovima sa radija koji su ih uvek do tada tačno informisali o svim događajima. Vredi spomenuti da je radio emisija ponovljena još dva puta, u Čileu gde je guverner Santjaga naredio mobilizaciju, i u Kitou (Ekvador) gde je više od 10 hiljada ljudi podleglo panici, a kasnije kada su saznali da su ''prevareni'' u besu zapalilo radio stanicu. Na Noć Veštica pre 75 godina, Orson Vels je postao poznat širom SAD, a radio se pokazao kao izuzetno moćan medij za manipulaciju ljudima. Taj događaj je inspirisao Holivudske producente da po romanu snime nekoliko filmova koji su postigli neverovatan uspeh kod publike.