Ljubav je temelj na kojem počiva zajednica i porodica. Svetost braka jednaka je ljubavi prema Bogu. Ovom verovanju bili su priklonjeni mnogi Hristovi mučenici i stradalnici, medju kojima je i zaštitnik vinogradara, bračne ljubavi i vernosti, Sv. Trifun. Danas, 14. februara/1. februara (po starom kalendaru) ovog sveca slave pravoslavni vernici.
Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici. Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove. U to vreme, Rimskim cаrstvom je vladao cаr Gordijаn III koji je imao bolesnu kćer Gordijаnu. Nijedan lekаr nije joj mogao pomoći. Tаdа zli duh iz devojke progovori i reče dа njegа niko ne može isterаti osim Trifunа. Cаr nаredi dа se nа dvor dovedu svi Trifuni iz cаrstvа. Posle mnogih Trifunа, i ovаj mlаdi Trifun bio je pozvаn po božijem promislu. Doveli su gа u Rim, gde je iscelio cаrevu ćerku od teške duševne bolesti. Cаr mu je dao mnoge dаrove, koje je Trifun rаzdelio siromаsimа. U svom selu nаstаvio je život moleći se Bogu.
Sa 18 godina mučenički je postradao za Hrista, jer je odbio da ga se odrekne tokom vladavine Decije Trаjаna, koji je na sve moguće načine zlostavljao i progonio hrišćane. Sahranjen je skromno, u svom selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
U narodu je prisutno verovanje da se sneg topi na današnji dan, jer Sv. Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak. Negde se zadržalo verovanje da sa današnjim danom počinje najlepše godišnje doba - proleće, koje u prirodi budi život i hrani ljubav u mnogim uspavanim ljudskim srcima.
Ako na Sv. Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako na Trifundan padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna. Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo „Zatrpaj Trifo, zaspi Simo!” (misli se na Sv. Simeona Mirotočivog koji se svetkuje 26. februara). Već sutradan, 15. februara na Sretenje, dešava se po narodnom verovanju dan susreta zime i proleća, kad se medvedica na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda se, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.
U celoj Srbiji vlada običaj kojeg se vinogradari strogo pridržavaju. Iako se smatra da je orezivanje vinograda na dan Sv. Trifuna donosi dobar rod i kvalitetno vino, hladnoća je u nekim krajevima još uvek velika i oreživanje može naneti štetu lozi. Zato se najčešće simbolično oreže poneki čokot i malo zalije vinom, da se lozi da snaga za novi rod. Vinogradari i gostioničari slave Sv. trifuna kao svog zaštitnika.
Na dan Sv. Trifuna, 1835. godine, na inicijativu srpskog književnika Joakima Vujića i novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovan Knjaževsko-srpski teatar, prvo pozorište u Srbiji.
