Niko od nas iz generacija sedamdesetih i osamdesetih neće zaboraviti onaj album sa sličicama ispod koje je napisan stih. Stihovi Sare Key su obeležili naše detinjstvo. Tada je to bilo nešto više od stiha - to su bila tajna, nežna osećanja. Podsetimo se malo tih bezbrižnih dana.

Spomenak je počinjao stihovima:

"Kada jednog dana posle mnogo godina, slučajno pronađeš ovaj album u nekom starom sanduku na tavanu, bićeš ponovo dete, jer svi su ljudi na svetu jedanput bili deca".

Znam da sam vam zagolicala uspomene, zato da se podsetimo još malo:

Volim jednog dečka,

plave oči ima.

ne znam da l' me voli

al' me gleda njima.

*

Važno je možda i to da znamo,

čovek je željen - tek ako želi

i ako celog sebe damo

- tek tada možemo biti celi.

*

Trte, mrte, mante,

mante, mrte, trt,

za tebe bih dala

i život i smrt.

Zumbul i lala

to su cveta dva

oni su se voleli

kao ti i ja.

Ljubav je slatka,

ko pečena patka,

slađa je od meda,

kad niko ne gleda.

*

Ti me pitaš koga volim

evo da ti odgovorim

brzo čitaj prva slova

eto tebi odgovora.

Imam jedan cvetak,

al' mu ne znam ime,

mislim da se zove,

ne zaboravi me.

U borbi dušo, istrajna budi.

Ne kloni nikad, pomisli samo

da postoji srce koje te ljubi.

Kada sjajni mesec

ode sa vidika

pred očima mojim

stoji tvoja slika.

*

Ja sam šećer,

ti si med,

pa smo skupa

sladoled.

Reka teče tok, tok, tok

ja te ljubim cmok,

cmok,

cmok.