Ovo je jedan vremeplov u detinjstvo.
Sigurno se sećate simpatične devojčice kovrčave crvene kose, sa pegicama na nosu, u zvonastim farmericama po imenu Sara Key. Za to sećanje su vezane prve simpatije, rumenilo na obrazima, leptirići u stomaku i stidljivi pogledi.
Niko od nas iz generacija sedamdesetih i osamdesetih neće zaboraviti onaj album sa sličicama ispod koje je napisan stih. Stihovi Sare Key su obeležili naše detinjstvo. Tada je to bilo nešto više od stiha - to su bila tajna, nežna osećanja. Podsetimo se malo tih bezbrižnih dana.
Spomenak je počinjao stihovima:
"Kada jednog dana posle mnogo godina, slučajno pronađeš ovaj album u nekom starom sanduku na tavanu, bićeš ponovo dete, jer svi su ljudi na svetu jedanput bili deca".
Znam da sam vam zagolicala uspomene, zato da se podsetimo još malo:
Volim jednog dečka,
plave oči ima.
ne znam da l' me voli
al' me gleda njima.
*
Važno je možda i to da znamo,
čovek je željen - tek ako želi
i ako celog sebe damo
- tek tada možemo biti celi.
*
Trte, mrte, mante,
mante, mrte, trt,
za tebe bih dala
i život i smrt.
Zumbul i lala
to su cveta dva
oni su se voleli
kao ti i ja.
Ljubav je slatka,
ko pečena patka,
slađa je od meda,
kad niko ne gleda.
*
Ti me pitaš koga volim
evo da ti odgovorim
brzo čitaj prva slova
eto tebi odgovora.
Imam jedan cvetak,
al' mu ne znam ime,
mislim da se zove,
ne zaboravi me.
U borbi dušo, istrajna budi.
Ne kloni nikad, pomisli samo
da postoji srce koje te ljubi.
Kada sjajni mesec
ode sa vidika
pred očima mojim
stoji tvoja slika.
*
Ja sam šećer,
ti si med,
pa smo skupa
sladoled.
Reka teče tok, tok, tok
ja te ljubim cmok,
cmok,
cmok.
Tea, 11 Aug 2012
Da se zapljunem i ja ovde sa rečima koje su pisale na prvoj stranici mog dnevnika: Ti, koji si otvorio ove stranice, a to ti nije dozvoljeno, idi na ono mesto gde se noge i kičma prestaju kulturno zvati!
Odgovori