Najgori osećaj koji padobranac može da ima je upravo onaj kada stoji na zemlji pogleda uprtog u nebo i gleda ono što se tada događa gore. Ko je to, kojeg od mojih drugova i brata po nebu mogu da izgubim, šta se desilo, zašto ne otvara rezervu? Milion pitanja prolaze kroz glavu munjevitom brzinom. Padobranac koga svi posmatraju nema taj luksuz da razmišlja, on radi ono zašta je obučavan, pokušavajući da spasi sebe. Tog dana, 18.12.2003. godine „Dama sa kosom” je pokušala da uzme još jedan danak bavljenja ovim opasnim ali prelepim zanimanjem. Samo, prevarila se u jednom, pokušala je da pre vremena uzme vodnika Gorana Todorovića Facu, neverovatnog borca jakog duha i nesalomive volje, avanturistu koji je od života uvek tražio nešto više od onoga što je već uradio. Faca je udario u zemlju, polomio 5 pršljenova, grudna kost je pukla na pola, utoba je popucala i srce prestalo da radi.

Ali Faca se nije predao, njegova volja za životom i borbeni duh nije hteo da odustane bez borbe. I pobedio je, taj 984. skok neće biti upisan crnim slovima u njegovu padobransku knjižicu. Ostao je paraplegičar, ali nije klonuo duhom, i nakon dugog i mukotrpnog lečenja (koje još uvek traje već 9 godina), opet se vinuo ka oblacima 23.06.2007. godine, zahvaljujući Vazduhoplovnom savezu Srbije. Postao je prvi paraplegičarar u Srbiji i na Balkanu koji je iskočio padobranom. Da li mu je to bilo dovoljno? Nemirnom duhu kao što je njegov? Naravno da nije. Zahvaljujući Slovenačkom vazduhoplovnom Direktoratu, Vojsci Slovenije, Savezu padobranaca i prijateljima, skočio je skok za Ginisa sa 7.924 metara 20.10.2009. godine. Najviše što je ikada skočio bilo koji invalid. Više nego što skoče i mnogi zdravi padobranci.

Faca (za pisca ovih redova on nikada nije bio vodnik Goran Todorović, uvek je bio i biće Faca) se nije zadovoljio samo skokom iz aviona, njegove velike ljubavi bile su i ronjenje i alpinizam, te je učestvovao i u ronilačkoj ekspediciji za osobe sa invaliditetom u Kubi 2011. godine. Njegov osmeh nakon ronjenja pored ajkule je bio veći od broda na kome su bili ronioci i ekipa ekspedicije. Nakon povratka u Sloveniju gde je bio na terapijama, pala mu je na pamet jedna malo suluda ideja.

„Kada sam bio na rehabilitaciji u Sloveniji pomislio sam kako bi bilo divno da se popnem na najviši vrh bivše SFRJ. Pozvao sam Aleksandra Miloševića i Slavka Perbila, moje prijatelje padobrance. Njihova prva reakcija je bila: Faco, pa ti si lud sto posto. Nego, hajde da se ne ubeđujemo previše. Daj da osvojimo taj vrh” - kaže Todorović.

I popeo se na Triglav, zahvaljujući svojim prijateljima koji su ga nosili na leđima do vrha smenjujući se svakih 15 minuta. I njegove suze radosnice na vrhu bile su najveća nagrada za sve pripadnike alpinističke ekspedicije. Momci iz Gorske Službe Spasavanja koji su Facu izneli do Triglava su: Aleksandar Milošević, Nikola Jovanović, Dane Medić, Bojan Dragutinović, Lazar Jovanović, Boris Malagurski, Nikola Kosanović, Nikola Ravić, Nenad Simeunović i Nenad Jevtić.

Svoj hiljaditi skok izveo je u velikom stilu, velikom kao što je veliko njegovo srce. Još jednom je potvrdio svoj rekord za Ginisa 20.06.2012. godine, sa visine od 8350 metara. Prijateljstvo koje spaja padobrance i pripadnike legendarne 63. Padobranske brigade dovelo je do toga da Saša Jojić donese iz Novog Zelanda posebne padobrane sa specifičnim sistemima veza za Facu, sve u svemu 70 kilograma opreme. Na pitanje novinara da li se plaši, Faca je izjavio za RTS :

„Oduvek sam bio radoznalog duha, pa se ni u kolicima nisam odao očaju, ni priklonio drogi, alkoholu... Strog sam protivnik i cigareta, nikada nisam popio ni kafu! Jeste uvek prisutan strah od nepoznatog, ali, ako ga prihvatimo, bolje ćemo ga razumeti i to može pomoći. Treba pobediti sebe u strahu.”

Vodnik Goran Todorović Faca, sinonim upornosti, volje i snage duha, srčani mladić koji svojim šarmom i otvorenošću osvaja sve prisutne ne priznaje svoju nesreću kao nešto što ograničava čoveka da radi nešto što voli, jer je duh jači od tela. Godinama je na relaciji VMA - Rusija, gde se operiše, Slovenija gde je na terapijama oporovaka. Godinama se bori sa paraplegijom bez trunke samosažaljenja i očajanja. Kako piše na jednom postu u delu sajta 63. padobranske brigade posvećenom ovom junaku „ako neko može da pobedi paraplegiju i ponovo prohoda bez pomoći ortopedskih pomagala, to je svakako on.”