Stereotipi kao posledica prihvatanja jedne priče

25 Jul 2015
Autor Mirjana
1370 pregleda

„Jedna priča stvara stereotipe. Problem sa stereotipima nije to što su neistiniti, nego što su nepotpuni. Oni čine da jedna priča postane jedina priča.” - reči su Čimamande Ngozi Adiči, poznate nigerijske književnice.

Stereotipi kao posledica prihvatanja jedne priče

U XVI veku, londonski trgovac Džon Lok koji je plovio prema zapadnoj Africi, u svom, inače fascinantnom dnevniku, zabeležio je i utiske o crnim Afrikancima - „zverima koje nemaju kuću” i „ljudima bez glava, sa ustima i očima na grudima”. Slavni pesnik Radjard Kipling opisao je crne mališane sub-saharske Afrike kao „pola đavo, pola dete”. To su samo neke od slika koje su, u vreme kada nisu postojali savremeni mediji, ostajale urezane u umove ljudi. Nije postojala nijedna druga verzija, a nepostojanje „ravnoteže priča“ je rađalo prezir i strah od nepoznatih kultura.

Ostaje nejasno zašto odsudstvo te ravnoteže dominira i danas, kada su mogućnosti komunikacije i razmene informacija beskrajne. Kriviti medije, dnevnu politiku i globalne interese za plasiranje jednostranih informacija je prosto naivno. Čovek koji to želi, uz minimum znanja i resursa danas može istražiti širu sliku bilo čega na planeti. Problem je što smo, globalno, pronašli komfor u stereotipima. Stavovi da su Afrikanci zaostali prenosioci svetskih epidemija, muslimani ostrašćeni fundamentalisti, Balkanci genocidni „karcinom” Evrope, Jevreji otimači svetskog kapitala i sl. izriču se danas lako i javno, oduzimaju ljudima dostojanstvo i sprečavaju priznavanje jednakog čovečanstva.

Naročito su opasni stereotipi nastali iz priča koje kreću „od sredine”, gde se zanemaruje istorija i situacioni kontekst događaja. Bilo da je u pitanju tendenciozno izostavljanje ili neznanje, posledice su iste. U današnjem svetu, gde nijedno ostrvo nije ostrvo, posmatrati drugo ljudsko biće kao manje vredno, primitivno, suštinski zlo, ili nedostojno pažnje samo zato što su mu bile uskraćene pogodnosti i komfor zapadne kulture, odraz je plitkog uma i najdrastičniji oblik ljudske sebičnosti.

Svet je, nažalost, prepun katastrofa. Njihove slike gledamo svakodnevno, u medijima, i u očima onih pred kojima svetske sile danas dižu bedeme i ograde kako bi sprečile kontaminaciju svoje kulture blagostanja. Ljudi koji sa sobom nose tragediju nisu dobrodošli, njihova nesreća je žig koji sprečava da ih prihvate i da im pomognu isti oni koji su doprineli propasti njihovih država i života. U dušama nevoljnika postoje priče koje nemaju veze sa nesrećom, slike davnog srećnog detinjstva, kulture i tradicije njihovih naroda, prirodnih lepota, i bogatstva koje je zbog pohlepe moćnika postalo izvor svih jada. Mi nemamo želju da ih čujemo, a oni nemaju ni snage, ni mogućnosti da ih ispričaju. Ostaje samo jednostrana priča, koja se i nakon pet vekova svodi na „zveri koje nemaju kuću”.

Zato je veoma važno da odvojite 19 minuta i čujete priču Čimamande Adiči - Opasnost pojedinačne priče (titlovano na srpskom), sa konferencije TEDGlobal 2009. Iako vanvremenska i lična, ova priča danas dobija brojna grananja i novi smisao:

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 28 Jul 2015

Opominjuće, dirljivo, otrežnjujuće i, pre svega, obavezujuće sve ono što radi i govori g. Adiči! Njen veoma nadahnjujući govor inspirativno nas upućuje na zaključak i korigovanje svakog od nas: stereotipi o bilo kom pojedincu ili narodu rezultiraju stravičnim zabludama kod ljudi, pa makar to bile toliko jake intelektualne jedinke kao što su pomeniti Radjard Kipling i Džon Lok...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru