Biti tolerantan znači poštovati, prihvatati i uvažavati okolnost da je neko drugačiji. Ovaj pojam se odnosi na kolektivnu i pojedinačnu kulturu prihvatanja osoba koje nisu iste vere, ne misle na isti način, imaju drugačiji politički stav ili se razlikuju po nekom drugom osnovu, a podrazumeva svesnu odluku da se u kontaktu sa njima postupi uzdržano i pre svega nenasilno.

Zasnovana na verskim učenjima svih dominatnih religija, ali i na državnim zakonima koji uspostavljaju pravo na različito mišljenje, tolerancija se uči od detinjstva u roditeljskom domu, vrtiću i školi, jer kao što decu učimo da budu sumnjičavi prema nepoznatim ljudima za njihovo dobro, tako isto možemo da ih naučimo i da od raznolikosti mogu mnogo da nauče ako je prihvate i suštinski sagledaju.

Kada čovek ne drži korak sa svojim saputnicima, verovatno je to zato što on čuje drugog bubnjara. Pustite ga da korača u skladu sa muzikom koju čuje, a ako mu se u tom ritmu pridružite bar na kratko, verovatno ćete otkriti razlog za posebnost njegovog hoda.

Henry David Thoreau.

Pojam tolerancija treba shvatiti kao važan koncept koji omogućava ljudima saživot u miru. Svako ko sebe smatra delom civilizovanog društva bi prihvatanje različitosti morao da usvoji bez dileme. To naravno nije lako.

U osnovi netolerancije uglavnom se krije nedostatak samopouzdanja, nesigurnost, strah i neznanje koji motivišu gordost da odbaci empatiju a uzdižu ponos da ne dozvoli prihvatanje tuđeg mišljenja ili osobenosti samo zato što su drugačiji.

Postoje brojne različitosti: nacionalna i religijska pripadnost, politička uverenja, socijalni i ekonomski status, rod, pol, seksualna orijentacija, intelektualne sposobnosti, estetske osobenosti... Prihvatanjem da je neko drugačiji od nas ne samo da proširujemo sopstvene vidike već i aktivno učestvujemo u stvaranju društva u kome se problemi i nesuglasice ne rešavaju kopljem, već razgovorom i razumevanjem.

Čovek je onakav kakav jeste i takav treba da bude sve dok ne ugrožava drugog. Svako ima pravo na svoje mišljenje i vrednosti koje treba poštovati. Tolerancija takođe znači da svoje mišljenje ne stavljate iznad mišljenja drugih, već da sopstvenu snagu vidite u tome što možete da se nosite za različitim stavovima, idejama ili životnim aspektima.

Zatvarajući se u psihosocijalnoj čauri antagonističkih stavova i besmislenih predrasuda, ne samo da se lišavamo mogućnosti da doživimo bogatstvo toga što smo različiti, već minorne različitosti preuveličavamo toliko da nam postaju važnije od onoga što nam je svima imperativ a to je život u zajednici prihvaćenih posebnosti i poštovanja svakog pojedinca.

Ne slažem se sa onim što misliš, ali ću do kraja braniti tvoje pravo da to kažeš.
Volter (François Marie Arouet)

Ukoliko želimo da živimo u mirnom i humanom društvu, alternativa toleranciji ne postoji.