Širom sveta su se ljudi pripremali za predstojeći dolazak kraja čovečanstva, od Novog Zelanda, koji je trebao biti prvi na udaru, pa do poluostrva Jukatan, domovini starih Maja. U Novom Zelandu održane su masovne kulturne manifestacije sa predstavama na temu Maja i njihovog života. Šaroliki kostimi i maštovita gluma su zadovoljili gledaoce kako predstavom tako i time što je sa zalaskom sunca kraj došao samo manifestaciji a ne i čovečanstvu.

U Srbiji se ''kraj sveta'' dočekivao na planini Rtanj, ali ni tamo ga nisu dočekali. Jedino uzbuđenje se dogodilo oko 16 časova kada su se iznad vrha Rtnja pojavili oblaci, pa je gomila posmatrača dohvatila svoje kamere i foto-aparate da snimi šta će desiti. Nije jasno samo, ko bi video te snimke da je apokalipsa stvarno nastupila. Na sreću, jedino što su snimili bila je magla koja se spustila na vrh planine i tamo se zadržala do zalaska sunca. Na nekim licima je bila radost što je sve bila lažna uzbuna, na drugim žalost zbog istog razloga, ali je najveći osmeh bio na licima lokalnog stanovništva i vlasnika ugostiteljskih radnji. Za njih je smak sveta bio vrlo unosan i rado bi ga sačekali i sledeće godine.

Američki kontinent je bio poslednja šansa za ispunjenje proročanstva. Hiljade turista, vernika, proroka i ko zna koga sve ne, se okupilo ispred piramida na Jukatanu. Vernici su se sa svojim duhovnim vođama molili i dizali ruke put neba, proroci su vikali u glas da je krajnje vreme za pokajanje jer je sudnji čas tu, turisti su sve to slikali i snimali, a najviše posla su imali organi reda, jer kako se sunce približavalo horizontu, atmosfera je bivala sve usijanija. I ovde se, kao i svugde u svetu, dočekalo samo to da se sunce izgubilo iza horizonta, kao i mnogo puta do sada bez neke teatralnosti. Ljudi su se vratili svojim kućama i redovnim obavezama, rešeni da sledeći smak sveta dočekaju kako treba, u plamenu, zatrpani zemljom ili utopljeni pod vodom (zavisi šta se desi). Kip slobode, simbol SAD, koji se našao u svakom filmu o smaku sveta i u svakom je stradao vrlo efektno, ovaj put je ostao uspravan da dočeka svanuće sunca sledećeg dana.

Sve u svemu, jedina stvar koja se desila 21.12.2012. godine je dolazak Zime, tačne kao i uvek. Bar kalendarski. A smak sveta? Pa ako nije koristio usluge Železnice Srbije, i kasnio ne svojom krivicom, verovatno je odložio svoj dolazak do sledećeg proročanstva.