Lutka je i dalje na naslovnoj strani, na istoku stare priče, a na zapadu ništa novo. Pošto nije hteo da bude „član mafije”, komšije su htele da ga biju zbog preglasnog rokenrola, a kako mu se baba nije zvala Jula, uz hitove legendarnog rok benda Bore Đorđevića „Riblja čorba” su tokom više od tri decenije postojanja, odrastale četiri generacije.
Grupa koja svoju ogromnu popularnost duguje socijalnim, ljubavnim ali i provokatvno društveno orijentisanim pesmama, nastala je 1978. godine u restoranu Šumatovac. Pošto do sada imaju preko 300 snimljenih pesama, gotovo je nemoguće da tokom svojih nastupa zadovolje sve želje fanova. Koliko god koncert da traje i koliko god pesama da odsviraju, uvek se iz publike začuje neko ko kaže: “pa niste otpevali onu najbolju”.
Zbog tabu tema koje su bile deo svakodnevice, a o kojima je Bora Đorđević pisao sa prilično jasnom asocijacijom, već prvi album „Kost u grlu“ je prošao kroz ozbiljnu cenzuru. Zbog spornog stiha “ispij svoje sedative, zaboravi na sve žive“ u pesmi "Mirno spavaj", koji je ukazivao na problem droge koja je harala i nažalost odnela mnogo mladih ljudi, ceo tiraž je bio povučen. Večiti buntovnik protiv režima, Bora se usudio da prkosi neprikosnovenom doživotnom vladaru ondašnje SFRJ na samo njegov jasan i ironičan način.
Al Kapone, neću da budem član mafije!
Za ovakve tekstove u to vreme je trebalo imati ili dovoljno ludosti, ili dovoljno hrabrosti. Kako god da se tumačilo, politička podobnost Riblje čorbe uvek je bila na samoj ivici. Zbog toga što nisu poštovali pravila, koja bi ih udavila ili im kičmu savila i skroz ih ošašavila, njihovi koncerti su otkazivani uz obrazloženje da organizator ne može da obezbedi red i mir dok svira grupa čije melodije nisu u skladu sa socijalističkim moralom.
Slušaj sine obriši sline i shvati kako je lepo biti glup, kad ratuješ sam
Dolaskom novog režima nakon koga je ostalo ćutanje koje promoviše jednu novu, gastarbajtersku kulturu kod nas, Riblja čorba je ponovo bila politički nepodobna. Baveći se socijalnom problematikom države baba Jule i Diktatora u kojoj nema hleba i nema mleka pa zato jedi govna, možda tako treba, doživeli su potpunu medijsku izolaciju. Uzalud su molili anđela da pogleda svoj dom i skine paučinu sa očiju, pošto mu decu niko neće oprostiti. Mada je album "Njihovi dani" Bora želeo da objavi sam, znajući u kakvu političku opasnost srljaju u to doba, ceo bend je stao uz njega. A onda?
Rat je zavšen, svet je savršen, živi, mrtvi i ranjeni, svi zajedno sahranjeni
Na poroke svetskih zvezda naši mediji su uvek gledali sa velikom dozom blagonaklonosti, tumačeći ih kao usud umetničke prirode i danak izuzetnosti. Kada su naši velikani u pitanju, ni jedna greška se ne oprašta. Sve što je nekad postojalo, briše se i veoma lako i zaboravlja ako nisi deo vladajućeg mišljenja. Jedna velika rok zvezda eto ima običaj da sedi kod Toze Grka na Tašmajdanu u kafani pored Pete beogradske gimnazije koju je pohađao, što je ozbiljno pretilo da uništi sve ono o čemu je pevao i otvarao oči generacijama, bez straha i bez dlake na jeziku.
Zbogom Srbijo!
Kuća, čiji prag nisu smeli da prekorače u doba diktatora i baba Jule, napokon im je otvorila vrata. RTS je snimio dokumentarni film o Ribljoj čorbi i Bori Đorđeviću u 4 nastavka pod nazivom "Uporno dozivanje anđela".
Velika je stvar kada javni servis odluči da pusti film o Ribljoj čorbi. Verujem da će film nove generacije naučiti nekim pravim vrednostima. Divljali smo, ali sve što smo radili, radili smo sa opravdanjem. U dokumentarnom ostvarenju govore Kornelije Kovač, Goran Bregović, Arsen Dedić, Emir Kusturica i mnogi drugi. Film o "Upornom dozivanju anđela - priče o Bori i Ribljoj čorbi, scenariste i reditelja Slobodana Simojlovića sastoji se iz 4 dela: 1. Kad je bio samo Bora, 2. Najlepše godine Riblje čorbe, 3. Kafa, pesme, prijatelji i 4. Kabaretski misle srcem.
Ono što je sigurno, Riblja čorba će nastaviti uporno da doziva anđela, a Bora Đorđević da peva, pa kud puklo da puklo.
