Poreklo višanja je iz Male Azije, u Grčku je preneta pre nove ere, a za njom je došla i trešnja. Gaji se u Evropi i Americi. Kod nas se gaji kao plantažno voće i što je najčešći slučaj kao voće na okućnici. Carevala je prostorima Turske i Grčke, pa je ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama dobijena višnja. Zahvaljujući kvalitetnom uzgajanju, naša zemlja je postala značajni izvoznik ovog voća. Prema budističkoj legendi drvo višnje ponudilo je svoje plodove Mayi, Budinoj majci, da bude zdrava i sita tokom trudnoće.

Poput ostalog voća, višnje su siromašne mastima, kalorijama i natrijumom, a bogate vitaminima i mineralima poput vitamina C, vitamina B i kalijuma. 100 g smrznutih višanja ima samo 46 kcal. Višnje se mogu jesti sveže, kuvane, konzervirane, a zahvaljujući metodi brzog dubokog smrzavanja u njima se može uživati tokom cele godine bez bojazni od smanjenja nutritivne vrednosti.

ZAMENITE ASPIRIN ČAŠOM SOKA OD VIŠANJA

Višnje se po hranljivoj vrednosti ubrajaju u kategoriju supernamirnica. Zbog bogatstva vitamina i minerala izuzetno su zdrave za organizam, tako da se mogu konzumirati u neograničenim količinama.

Osim što blagotvorno deluju na telo, izuzetno su lekovite i za kožu, srce i nervni sistem. Ne sadrže mnogo šećera pa se preporučuju osobama koje imaju problema sa suvišnim kilogramima i dijabetičarima.

Plodovi višnje mogu da zamene i najpopularniji lek - aspirin. Šaka svežih plodova ujutru reguliše krvni pritisak, ublažava bolove u glavi i mišićima, a pomaže i kod povišene temperature. Zbog zanemarljivih količina šećera, redovno konzumiranje višanja sprečava pojavu dijabetesa, tvrde naučnici. Višnja se pokazala korisnom i u lečenju poremećaja pamćenja, a ukoliko želite da se oslobodite tegoba u zglobovima i kostima dovoljno je popiti čašu soka. Naučnici su, takođe, izračunali da čaša soka od višnje menja jedan aspirin. Njeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što ona svojim sastavom smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za tegobe u koštano-zglobnom sistemu. Sok od višnje delotvoran i kod nesanice. Dobrovoljci koji su ujutru i uveče pili po čašu nezaslađenog soka od višanja spavali su bolje nego kada su pili neki drugi sok. Rukovodilac istraživanja, dr Vilfred Pidžn, psihijatar sa Univerziteta Ročester u Njujorku, tvrdi da je ovakvo delovanje soka posledica visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.

ZAŠTO VIŠNJE TREBA UVRSTITI U REDOVNU ISHRANU:

• Štite od nekih oblika raka. Antocijani i drugi biljni pigmenti, koji daju tamno tamnocrvenu boju višnjama, svojim antioksidansnim dejstvom štite ćelije od mutacija i smanjuju rizik od pojave malignih bolesti.
• Smanjuju rizik od infarkta miokarda. Višnje sprečavaju oksidaciju štetnog LDL holesterola koji oštećuje zidove krvnih sudova. Za zdravo srce jedite često višnje.
• Svojim uticajem na smanjenje ateroskleroze, obezbeđuju zdrave krvne sudove mozga i štite od moždanog udara - šloga.
• Muškarci koji žele potomstvo treba često da jedu višnje. Antioksidansi i vitamini, pre svega vitamin C, kojim višnja obiluje, poboljšavaju kvalitet sperme.
• Za zdrav vid birajte višnju, jer ona povoljno deluje na ćelije oka.
• Sadrži kumarin te smanjuje sklonost krvi ka zgrušavanju. Time smanjuje rizik od tromboze.
• Zbog velikog sadržaja kalijuma podstiču izbacivanje tečnosti te utiču na sniženje krvnog pritiska. Osobe sa hipertenzijom treba da ih jedu češće.
• Višnja smanjuje zapaljenjske procese u organizmu pa olakšava tegobe kod zapaljenjskih reumatskih bolesti, pre svega kod reumatoidnog artritisa.
• Pomaže kod gihta. Smanjuje količinu mokraćne kiseline koja je glavni krivac za nastanak gihta i pogošanje tegoba kod ove bolesti.
• Sadrži dosta gvožđa pa je, ako ste malokrvni, obavezno uključite u ishranu. Preporučuje se i ženama sa obilnim menstruacijama koje su sklone malokrvnosti.
• Redovno konzumiranje smanjuje rizik od šećerne bolesti. Osobe koje već imaju dijabetes treba da unose ograničenu količinu višana, jer one sadrže izvesnu količinu šećera.
• Jača krvne sudove, posebno kapilare.