Istraživanje Instituta za psihologiju projekta „Škola bez nasilja“ koje je sprovedeno u 17 osnovnih i 17 srednjih škola širom Srbije tokom prethodnog meseca, pokazalo je da je 26 odsto učenika bilo svedok digitalnog nasilja, ali da ništa nisu preduzeli niti su nasilje prijavili.

Rezultati su pokazali i da od 3.784 ispitanih učenika iz 34 škole, više od polovine je komuniciralo putem interneta sa nepoznatima, a svaki deseti đak je prihvatio da se sa njima direktno sastane. Čini se da ni roditelji ni društvo nisu u dovoljnoj meri svesni opasnosti koje nosi digitalno nasilje.

Kako je upozorila Dobrinka Kuzmanović, psiholog i koautor ovog istraživanja, svaki deseti učenik je preko interneta davao lične podatke osobama koje ne poznaje, svaki peti je ostavljao lične podatke na „Fejsbuku” i „Majspejsu” i prihvatao poziv za prijateljstvo od osoba koje ne poznaje lično, četovao i odgovarao na poruke potpunih stranaca koji su hteli da uspostave kontakt sa njim. Još više zabrinjava podatak da je 12 odsto desetogodišnjaka bilo uznemiravano telefonskim pozivima, a isti procenat njih bio je uznemiravan preko interneta.

Ovakva vrsta nasilja događa se češće od verbalnog vređanja u realnom životu. Nasilnik je u prednosti zbog toga što uvek ima mogućnost da ostane anoniman, dok žrtva nema mogućnost da se zaštiti. Nasilje se najčešće vrši objavljivanjem na Internetu tuđih fotografija, naravno onih koje sami ne bi nikada pokazivali široj publici. Te fotografije ostaju online uprkos protivljenju osoba koja se na njima nalaze.

Šef odeljenja za visokotehnološki kriminal u MUP-u Srbije Vladimir Urošević upozorio je da je u poslednje dve godine 60 osoba uhapšeno zbog posedovanja pornografskih sadržaja i pedofilije i ocenio da je zaplenjeno više terabajta pornografskog materijala sa snimljenom decom. On je naglasio da nasilnici na najrazličitije načine dolaze u kontakt sa svojim žrtvama u sajber-svetu – od „soba za četovanje”, preko „pir to pir” mreža, pa sve do socijalnih mreža na kojima veliki broj mališana ima otvoren „profil”.

Istraživanje je pokazalo da samo jedan odsto srednjoškolaca nema mobilni telefon, a čak 97 odsto ima računar, od čega 85 odsto učenika kompjuter koristi svakodnevno. Upotreba modernih telefona dovela je do podatka da 40 odsto đaka iz nižih razreda osnovne škole, i 65 odsto iz viših razreda osnovne i srednje škole imaju stalan pristup Internetu, što znači da je kontrola vremena koje provode online i mesta koja posećuju gotovo nemoguća.

U digitalnom nasilju važnu ulogu bi morali da imaju roditelji koji su nažalost često manje informatički pismeni od svoje dece, a od ispitanih čak 15 odsto ne zna kako se koristi računar. Pomoć očekuju od nastavnika među kojima polovina poseduje samo osnovne kompjuterske veštine. Da bi mogli da pomognu deci, neophodna im je edukacija kroz upućivanje u logiku koja vredi u digitalnom svetu.

U borbi protiv digitalnog nasilja, zabraniti đacima korišćenje Interneta bi bilo potpuno pogrešno. Nasilničko ponašanje je pre svega društveni problem, pa bismo se fokusiranjem na tehnologiju samo udaljili od pravih pitanja. Osim toga, poznavanje digitalnog jezika i upoznavanje sa informatičkim dostignućima su odavno uvršćeni u naš nastavni plan i program. Svet virtuelnog donosi korisna znanja, ali je umerenost neophodna.

Foto:

toledoblade.com healthmadeeasy.com