Preostala infrastruktura je smeštena pod zemljom, u prostranim pećinama i tunelima koje meštani nazivaju „iskopine“. U njima su sagrađene kuće, hoteli, restorani, crkve, i još mnogo toga.

Gradić je osnovan 1915. godine, kada je četrnaestogodišnji dečak na kampovanju sa ocem slučajno pronašao opal, dragi kamen. U godinama koje su usledile, stotine kopača je naselilo ovo područje u nadi da će tu pronaći bolji život. Jako australijsko sunce im nije olakšavalo težak rudarski posao. Temperature su često prelazile 40°C, a život je dodatno otežavao izuzetno suv vazuh, bez daška vetra.

Kako su već imali ogromne rupe u zemlji ostale nakon potrage za opalom, pridošlice su počele da grade svoje domove pod zemljom ili u obodima brda. Ulaz je obično u nivou zemlje, a ostale prostorije se nastavljaju jedna na drugu u dubinu zemlje, ili horizontalno unutar brda. Sistem ventilacije je obezbeđen vertikalnim šaftom koji obezbeđuje čist vazduh, ali ne pušta previše toplote u ove građevine. Iako deluje krajnje nepraktično, ovaj vid gradnje je opstao i postao tradicija. Praksu su započeli kopači, uglavnom povratnici iz Prvog svetskog rata, a nastavile generacije nakon njih.

Do 1920. godine, naselje se zvalo Stuart Range Opal Field, po John McDouall Stuart-u, koji je kao prvi Evropljanin započeo eksploataciju ovog područja 1858. godine. Nakon 1920, postalo je poznato kao Coober Pedy. Smatra se da ovaj naziv potiče od modifikovanih reči Abordžina kupa piti, što znači rupa belog čoveka.

Danas je gradić Coober Pedy sa preko sedamdeset lokacija na kojima se iskopava opal, jedan od vodećih izvora ovog dragocenog mineraloida na svetskom tržištu, prvenstveno kvalitetnog belog opala.