Kao najveće pretnje bezbednosti satelita identifikovane su solarne oluje velikog intenziteta koje mogu ometati satelitsku komunikaciju, cyber napadi upereni ka onesposobljavanju GPS sistema i svemirski odroni koji potencijalno mogu da „nokautiraju“ satelite za nadzor Zemlje. Pretnje svemirskoj infrastrukturi su realne, a vlade širom sveta ubrzano donose mere za poboljšanje otpornosti sistema od kojeg svi zavisimo. U kojoj meri smo postali zavisni i šta bi se dešavalo u našim životima u danu bez satelita, analizirao je i naučni tim BBC-a, na čelu sa Ričardom Holinghamom:

08:00h

Prvo bi otkazali međunarodni komunikacioni sistemi. U jutarnjim programima bismo primetili odsustvo stranih dopisnika, i pomanjkanje svih informacija vezanih za dešavanja van domaćeg regiona. Iako bi u ovoj fazi moglo da prođe neopaženo, svet je već doveden u globalnu opasnost. Propala satelitska komunikacija ostavila bi avione u vazduhu bez veze sa kontrolom leta, pomorci u Kineskom moru i radnici u pustinjama bi bili odsečeni od sveta. Vojne baze bi izgubile vezu sa oružanim snagama u misijama širom planete, a poslovna komunikacija multinacionalnih kompanija bi bila blokirana. U trenutku, Zemlja bi „postala ogromna“ a neki njeni delovi van domašaja čoveka. Svetski lideri ne bi mogli da sarađuju u rešavanju ove krize, jer bi komunikacija između njih bila nemoguća.

11:00h

Predsednici i premijeri država bi okupili svoje timove, ali njihove mere i odluke ne bi stigle dalje od sale za sastanke. Globalni sistem pozicioniranja (GPS) je, shvatili bismo tada, mnogo više od preciznog atomskog sata u svemiru. Pomoć u snalaženju u saobraćaju je mala i sporedna funkcija GPS-a. Ovaj sistem šalje vremenske signale na Zemlju, što se odražava na dinamiku finansijskih transakcija, vremenske žigove i najbitnije, protokole koji održavaju internet. Bez GPS-a došlo bi do haotičnog slanja podataka i svaki umreženi sistem bi jednostavno pao. Danas, to znači da bi sve na svetu stalo. Podrška sigurnosnih (back-up) sistema je nešto na šta se svet teško može osloniti. Nesinhronizovani sistemi između kontinenata, čak i ako se radi o svega nekoliko sekundi, za par sati bi doveli do velikog usporavanja protoka paketa podataka, i ponovnog pada mreže. U ovom trenutku bi bilo jasno da će do večeri biti uvedene restrikcije struje, pijaće vode, prestanka rada saobraćajne signalizacije i konačnog pada sistema mobilne telefonije.

16:00h

Svi avioni bi bili prizemljeni, a vremensku prognozu koja se danas oslanja prvenstveno na satelitska praćenja bi bilo nemoguće predvideti. Nabavke hrane za naredne dane u trgovinskim lancima odvijale bi se u nezamislivom haosu. Javila bi se potreba za višestruko povećanim intenzitetom rada hitnih službi, zbog neminovnovnog povećanja broja povreda na radu i u transportu.

22:00h

Ukoliko bi pad satelita potrajao do tada, bile bi uvedene vanredne mere na globalnom nivou. Postojala bi velika opasnost od urušavanja javnog reda i mira u svim državama, i opšteg haosa u kritičnim područjima. U slučaju da ova situacija traje danima, transnacionalni kriminal bi bio u opasnom porastu. Bilo bi nemoguće kontrolisati ilegalnu seču šuma u Amazoniji, bezbednost radnika i vojnika u zabačenim područjima, stanje ledenog omotača na Arktiku i Antartiku, rast useva i sl.

Postoji li realna mogućnost da se sve ovo zaista desi? Stručnjaci za svemirsku bezbednost tvrde da pretnja te vrste nije isključena, ali je malo verovatna. Da bi nastao haos ovakvih razmera, potrebno je da svi sateliti otkažu u istom trenutku. Ono što je sigurno, je da je sve ono na šta se u modernom svetu oslanjamo zavisno od svemirske tehnologije. Bez satelita, svet koji poznajemo bi se srušio kao kula od karata.

izvor: BBC