Već krajem XIX veka se pretpostavljalo da posle Urana u Sunčevom sistemu postoji deveta planeta. Mada je Persival Lovel još 1906. pokušao da locira misterioznu planetu X, ona je otkrivena tek 1930. zapravo slučajno. Kako su neki (pogrešni) proračuni ukazivali na veliku masu koja utiče na kretanje Neptunove i Uranove putanje, mladi naučnik Klajd Tombo iz opservatorije Lovel je dobio zadatak da u potrazi za bilo kakvim objektom koji se kreće, snima i upoređuje fotografije tog dela neba u razmacima od par nedelja. Nakon godinu dana posmatranja, 18. februara 1930. Tombo je uočio malu udaljenu tačku koja se kreće, a samo mesec dana kasnije 13. marta, na dan rođenja Persivala Lauela i dan kada je 150 godina ranije otkriven Uran, otkriće devete planete Sunčevog sistema je potvrđeno u opservatoriji na Harvardu.

Dok se oko imena nove planete većalo između Ras i Kronos, ova vest se proširila svetom i postala deo naslovnih stranica svih novina, sve dok penzionisani bibliotekar Falkon Mejden o ovome nije prodiskutovao sa svojom jedanaestogodišnjom unukom Vencijom Barni iz Oksforda.

Mada su mnogi poverovali da je devojčica ime Pluton predložila prema istoimenom crtanom junaku Volta Diznija koji se u to vreme pojavio, ovaj podatak ne može biti istinit jer je čuveni pas Miki Mausa prvo nosio ime Rover, a tek godinu dana kasnije je prekršten u Pluton.

Kako je mnogo volela grčku i rimsku mitologiju, Venecija je pročitala mnogo knjiga za decu iz ove oblasti. Znajući da su sve planete dobile ime po mitološkim božanstvima, ona je novu planetu dovela u vezu sa mitološkim bogom podzemlja (grč. Had, rim. Pluton) koji je imao sposobnost da nestane kada to poželi.

Uvidevši simboliku povezanu sa činjenicom da se ova planeta dugo skrivala, da ona predstavlja jedno mračno mesto udaljeno od Sunca na kome bi bog podzemlja mogao da živi, kao i da prva dva slova predstavljaju inicijale Persivala Lauela, koji je čitav svoj život posvetio oktrivanju ove planete, ovaj predlog je u opservatoriji Lovel jednoglasno usvojen, pa je deveta planeta Sunčevog sistema dobila ime Pluton.

Nastavivši da istražuje udaljena nebeska tela Klajd Tombo je kasnije oktrio dve komete, stotinu zvezda i asteroida od kojih je jedan dobio ime po njemu, a drugi prema Veneciji Barni.

Deset godina kasnije, novi hemijski element je dobio naziv plutonijum, a mistična planeta nastavlja da izaziva veliku pažnju do danas.

Sa željom da dobiju podrobnije podatke o planeti koja se nalazi u večitom ledu i mraku blizu apsolutne nule gde prestaje bilo kakva mogućnost za životom, NASA je 19. januara 2006. lansirala letilicu Novi horizonti. Samo par meseci kasnije, 24. avgusta iste godine, Generalna skupština Internacionalne unije astronoma je donela rezoluciju po kojoj Pluton više nije planeta, već deo klase novoustanovljenih nebeskih objekata - patuljastih planeta. Istom rezolucijom je ustanovljeno par novih definicija:

1. Planeta je nebesko telo koje kruži oko Sunca, ima dovoljno veliku masu i snažnu gravitaciju da savlada unutrašnje sile krutog tela dok se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži, a koje je pokupilo sva druga tela u blizini svoje orbite.
2. Patuljasta planeta je nebesko telo koje kruži oko Sunca, ima dovoljno veliku masu i snažnu gravitaciju da savlada unutrašnje sile krutog tela dok se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži, a koje nije pokupilo sva druga tela u blizini svoje orbite i nije satelit.
3. Mala tela Sunčevog sistema su sva ostala tela koja kruže oko Sunca.

Na ovaj način je nekada najmanja planeta solarnog sistema postala jedna od najvećih patuljastih planeta poznatih astronomima. Ako se uzme u obzir da je prečnik Plutona svega 2.390 km, što predstavlja veličinu čak 70% manju od prečnika Meseca, kao i da njegova površina iznosi 3,3% površine Zemlje, što znači da bi u telo veličine naše planete moglo da stane blizu 70 planeta veličine Plutona, jasno je da ova planeta zaslužuje titulu najveće patuljaste planete.

Nakon devet godina od lansiranja i pređenih blizu pet milijardi kilometara, sonda „Novi horizonti” koja simbolično sa sobom nosi pepeo Klajda Tomboa, iako veličine samo omanjeg klavira je uspela da 14. jula ove godine proleti pored ove patuljaste planete, a kako će tokom narednih 16 meseci slati slike Plutona na Zemlju, nadamo se da on više neće predstavljati jedno od neistraženih mesta u svemiru.