Delfini znaju da se smeju ali i da puste suzu, društveni su i prijateljski raspoloženi prema ljudima, vole da se igraju, a ljubav ne vode samo radi razmnožavanja, već zbog stvaranja međusobne bliskosti i zadovoljstva.
Da li zbog lepote Boke, "neveste Jadrana” kako ju je opisao Aleksa Šantić, ili zbog nenarušenog eko-sistema kako tvrde ihtiolozi, na radost meštana i oduševljenje turista u jednom od najlepših zaliva sveta je sve češća pojava delfina.
"Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, pokrivena nebom ko od plave svile, ljepša si od tvoje primorkinje vile i svetija si od njenog đerdana."
U zalivu Boke Kotorske, ovog leta nesvakidašnji spektakl priređuje grupa od četiri delfina, tri odrasla i jedno mladunče. Njihovu igru remeti turistička sezona kao i sve intenzivniji pomorski saobraćaj, posebno manja plovila (jahte i gliseri), zbog kojih ovi pametni morski sisari beže od obale. Buka propelera i rad ultrazvučnih brodskih dubinomera, negativno utiču na njihov prirodni sonar pomoću kojeg se orjentišu u moru i pronalaze hranu.
Monitoringom je utrvđeno da je reč o “dobrim” delfinima, koji se hrane onim što sredina može da im ponudi u datom trenutku u većoj koncentraciji: glavonošcima, školjkama, puževima, malim pučinskim ribama i onima koje žive na dnu mora (oslić i barbun).
Kako su njihova leđna peraja, slično čovekovom otisku prsta, jedinstvena po izgledu, ožiljcima i belezima za svaku jedinku, na osnovu foto identifikacije će se uskoro znati koliko njih ukupno boravi u zalivu.
Sa stanovišta delfina, koliko god nama Boka deluje velika, ona je tek nešto malo veći bazen, pa njihovo sve češće prisustvo između ostalog predstavlja i znak čistog mora. Pretpostvlja se da u zaliv ne ulaze svi delfirni, već samo određene populacije koje tu godinama dolaze i za koje se veruje da dobro poznaju konfiguraciju i dubinu Boke, pa zbog toga mogu dobro da se orjentišu u akvatorijumu koji je za njih zapravo veoma mali. Njihova igra i čarobni skokovi ovog leta su primećeni kod Perasta, Veriga, Morinja, Prčnja i Stoliva, ali su u više navrata viđeni i kako na potezu između Herceg Novog i Rosa plivanju u pravcu otvorenog mora.
U Bokokotorskom zalivu, delfini su vekovima bili rado viđeni stanari mora. Mnogo legendi govori o tome kako su ovi pametni morski sisari štitili brodolomnike od ajkula, ali je i mnogo anegdota o tome kako su delfinima Bokelji pomagali kada se nađu u nevolji. Titulu najpopularnijeg i dalje neprikosnoveno drži delfin Joca. Kao velika turistička atrakcija i filmska zvezda, ovaj mezimac je odlukom SO Kotor, 1987. godine zaštićen kao i svi delfini u akvatorijumu koji pripadaju opštini. Nažalost, između 1992. i 1993. godine, Joca je nestao. Mada se delfini smatraju velikim prijateljima pre svega pomoraca, pretpostavlja se da su ga ubili nesavesni ribari zato što im je mrsio mreže i hranio se njihovim ulovom.
U skladu sa brojinim međunarodnim konvencijama koje delfine tretiraju kao ugroženu vrstu, zaštita delfina predstavlja obavezu Crne Gore. Srećom, bez obzira na štetu koju im prave, većina ribara se osmehuje kada ih vidi. Nadajmo se da će država uspeti da stane na put i onoj manjini koja se sa ovim ne slaže već pod izgovorom "da delfini jedu veliku količinu ribe", bacaju dinamit u more.
Poznato je da su delfini nomadi koji se stalno sele i nisu verni jednoj obali, ali zbog lepote koju je u kraljici zaliva otkrio i Šantić, oni koji jednom dođu u Boku, uvek joj se rado vraćaju.
No da mi je jedno: da postanem valom sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom da večito šumim i da pevam tebi.
Aleksa Šantić
