Skoro je sigurno da Spilberg ovog puta neće napraviti grešku koju je napravio pre deset godina, kada je zastarelo oružje zamenio novim tehnologijama, i osavremenio terminologiju u dijalozima.

Još tada je postalo jasno da je dobar deo magične privlačnosti E.T. fenomena to što sa sobom nosi nostalgiju za vremenom pre socijalno-političkih katastrofa, kada je detinjstvo bilo bezbrižnije i jednostavnije. Ovaj film je oduvek predstavljao ostvarfenje koje veliča blaga zakopana u samom čoveku i njegovom okruženju, bajkovitim obodima periferije, u vremenu koje je prethodilo tehnološkoj revoluciji i opštoj medija-maniji.

Kada desetogodišnji Elliot privuče malenog vanzemaljca u svoj dom u Kaliforniji, on zavetuje na ćutanje petogodišnju sestru i četrnaestogodišnjeg brata, bez bojazni da će tajnu odati tako što će neko od njih požuriti da ga slika svojim telefonom i okači vest na fejsbuk, ili podeli informaciju sa prijateljima nekim sličnim putem.

Poruka o „rastu u tišini” koju ovaj film iz današnje perspektive svakako nosi je neprocenjiva.

I trideset godina kasnije E.T. nas podseća - svako biće na svetu nosi u sebi sposobnost da vas iznenadi i oplemeni ukoliko mu date šansu, pa makar to bio i tajanstveni vanzemaljac.