Ekstremna dugovečnost nema veze sa životnim navikama

04 Apr 2016

784 pregleda

Istraženi genomi 17 „superstogodišnjaka”, ljudi koji su doživeli starost od preko 110 godina, doneli su neke neočekivane rezultate. Dobre životne navike mogu da produže život ali će on, ma koliko zdravo živeli, i dalje ostati u okvirima prosečne starosti. Fontanu izuzetne dugovečnosti ipak kriju samo geni odabranih.

Ekstremna dugovečnost nema veze sa životnim navikama

Iako uglavnom ističu da je tajna njihove dugovečnosti umerenost, mnogi ljudi koji su odavno u kategoriji stogodišnjaka priznaju da povremeno uživaju u alkoholu, pa čak i u ozloglašeninm porocima poput pušenja. To potvrđuju i rezultati skorašnje studije:

„Način života, u smislu pušenja, konzumiranja alkohola, vežbanja ili režima ishrane se ne razlikuje kod stogodišnjaka i ispitanika kontrolne grupe”, izjavio je jedan od istražoivača, Hinko Gierman. „U ovom istraživanju, kontrolnu grupu su činili mlađi ljudi iz standardne populacije.”

Da bi izbegli druge uticaje (rasa, podneblje i sl.) Hinko Gierman i njegova grupa naučnika sa prestižnog Univerziteta Stanford su najveći deo istraživanja sproveli na genomima (skup gena koje sadrži jedna haploidna ćelija) 13 žena bele rase. Njihova početna ideja za istraživanje je bila sumnja da je gen TSHZ3 kod ljudi koji dožive preko 110 godina starosti obogaćen varijacijom koja menja protein, a koja kod standardne populacije ne postoji.

Kada je alteracija gena TSHZ3 potvrđena, tim naučnika je proširio istraživanje na 99 genoma ljudi starosti 98-105 godina. Varijanta izmenjenog proteina je i kod njih bila daleko učestalija nego kod kontrolne populacije.

Primećeno je još nešto - moćni, izmenjeni TSHZ3 gen imao je sposobnost da „neutrališe” druge urođene negativne zdravstvene aspekte, poput sečane mane koja je kod osobe sa TSHZ3 genom ostala neprimećena, dok kod normalne populacije izaziva značajne srčane tegobe. Takođe, upadljivo povoljni rezultati po „superstogodišnjake” pokazali su da je kod osoba sa izmenejnim TSHZ3 genom učestalost karcinoma čak tri puta manja nego kod kontrolne populacije.

Svoje istraživanje su završili rečima:

„Superstogodišnjaci su ekstremno retki, a njihov genom nosi tajnu genetske osnove za dugovečnost.”

izvor: Discovery

Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Tagovi članka

Kategorije

Nauka i tehnologija

Medicina i zdravlje

Porodica

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

Sopček Đura, 10 Apr 2016

Neko mudar je davno rekao: Jedino pravilo u Vasioni je da NEMA PRAVILA! Večita tajna života i smrti ostaće konačna enigma za sva postignuća nauke... Naravno, kao ateista, ne bih voleo da me neko pogrešno razume!? Kreacionizam je u suprotnosti sa mojim poimanjem Majke Prirode i dometima nauke!

Odgovori