Iza projekta The Shoe That Grows (cipele koje rastu) stoji Kenton Li, koji je tokom života i rada u Keniji shvatio da je nedostatak obuće za decu jedan od najvećih problema stanovništva koje živi u najtežem siromaštvu. Obuću dobijenu kroz humanitarnu pomoć je često teško rasporediti tako da broj savršeno odgovara detetu, a i ukoliko se u tome uspe, deca obuću brzo prerastu. Njegova ideja je bila da stvori model koji će odgovarati lokalnoj klimi, biti izuzetno kvalitetan, izdržljiv i otporan na habanje, i što je najvažnije, prilagodljiv tako da savršeno odgovara dečijem stopalu.

Danas se ove cipele proizvode u dve veličine, male za uzrast od prvog do četvrtog razreda i velike od petog do osmog razreda. Napravljene su od debele kože, kompresovane gume i kopči, lako se čiste i koriste.

U ovom trenutku preko 300 miliona dece na svetu nema obuću na nogama, a broj onih koji nose neadekvatnu i pohabanu je višestruko veći. Sa druge strane, dve milijarde ljudi na svetu pati od nekog oblika oboljenja stopala koje je posledica parazita i prenosi se preko zaraženog zemljišta ili korišćene obuće. Nije potrebno naglašavati koliko je bitno da u oblastima gde je higijena inače ogroman problem, najmlađi imaju svoju ličnu, nekorišćenu obuću. Pored sprečavanja infekcija, ova obuća smanjuje broj povreda i deformiteta, što dugoročno gledano predstavlja veliku dobit za zdravlje i kvalitet života najsiromašnijih ljudi na planeti.

Proizvođači ovih cipela ističu da je i cena transporta često prepreka u dopremanju humanitarne pomoći. Fabrički spakovane, cipele koje rastu zauzimaju veoma malo prostora, pa je u običnu sportsku torbu moguće spakovati 50 pari, i uz minimalne troškove ih dopremiti na udaljena mesta na planeti. One se danas distribuiraju kroz mrežu organizacija za humanitarnu pomoć, ali i preko privatnih donacija koje direktno iz fabrike usmeravaju pakete cipela u prepoznatljivim crvenim torbama na željenu lokaciju.