U našem jeziku odavno postoji žargonski izraz „novinarska patka”, koji označava dezinformaciju koja u vremenu web medija može da bude i rezultat nemarnosti ili nestručnosti novinara, ali pre svega predstavlja namerno krivotvorenu vest koja služi isključivo kao desert za javno mnjenje serviran najčešće iz dva razloga: 1. da se svesno nekom atrakcijom odvrati pažnja od daleko važnijih, suštinskih pitanja i 2. da se plasira informacija koja će nekoga diskreditovati.

Zašto baš patka, a ne neka druga životinja i kako je i odakle je „dolepršala” kod nas?

Lingvistički gledano izvor izraza novinarska patka nalazimo u latinskom, francuskom i nemačkom jeziku.

Blaue Entene (plave patke) spominje se još u XVI veku. Kako je nastao iz priče o nekakvim izmišljenim plavim patkama koje je navodno neko video i u Minhauzenovom maniru okolo prepričavao, izraz plave patke je polako poprimio značenje laž. Dictionaire universel de la langue française 1834. beleži reč canard (patka) čije je značenje lažna vest, a koja je izvedena od glagola caner koji znači gakati ili kvakati. Akademijin rečnik 1842. ovoj reči dodaje i značenje loše, krivotvorene novine.

Koliko god da se o ovom izrazu naklapalo ili „kvakalo”, činjenica je da ovaj izraz ima dugu i veoma zanimljivu istoriju.

Najčešće se vezuje za vreme u kome su štampani mediji tek počeli da osvajaju svet, kada nisu postojali brzi načini komunikacije pa ni brza mogućnost provere, a kada je novinarska etika bila iznad svega. Zbog toga su se u ta davna vremena sve neproverene vesti obeležavale napomenom n.t, skraćenicom izvedenom od latinskog non testatum (nije svedočio, nije potvrdio).

Postoji anegdota koja ovaj izraz vezuje za nemačko područje, a govori o tome da je jednom prilikom urednik nemačkih novina Kelniše cajtung svom slovoslagaru diktirao članak. Kako informacija nije bila proverena, završivši diktiranje on je dodao: en-te. Urednik je mislio na skraćenicu n.t. a slovoslagar ju je zapisao onako kako je čuo: ente (patka). Kasnije se uspostavilo da je ova vest zaista bila netačna, pa je u žargonu počela da se koristi kao sinonim za lažnu vest.

Druga anegdota govori o belgijskom humoristi Kornelisenu koji je u želji da se podsmehne čitalačkoj publici koja lakoverno veruje u sve ono što pročita, objavio potpuno sumanutu i krajnje naivnu, izmišljenu vest o proždrljivim patkama. Reportaža je govorila o naredniku koji je kupio dvadeset pataka i naredio da se jedna odmah zakolje i sa sve perjem i kostima isecka na sitne komade kojim će se ostale patke hraniti. Kada su prvu pojele u slast, on je naredio da tako učine sa još jednom, pa još jednom, sve dok na kraju nije ostala samo jedna koja je pojela dakle čitavo jato od devetnaest pataka.

Ovu vest su veoma brzo prenele i druge novine, što je proždrljive patke držalo na pijedastalu glavne teme o kojoj javnost raspreda, sve dok se humorista nije javno oglasio i saopštio im ne samo da je reportažu izmislio, već i da je time dokazao koliko je javno mnjenje naivno i koliko lako može sa njim da se manipuliše.

Bilo da je ovaj izraz svoj koren pustio iz latinskog, francuskog ili nemačkog jezika, čini se da se pelcer dobro primio, da se uredno zaliva i toliko dobro uspeva da slobodno možemo reći da se novinarska patka kod nas odavno smatra domaćom životinjom.