Svetski dan slobode medija - 3. maj obeležava se danas, a novinarska udruženja i sindikati su pozvali sve kolege da od 11.55 do 12 sati prekinu program, isključe ton i zamrače ekrane, kako bi „gromoglasnom tišinom” pokazali da su spremni da se bore za slobodu novinarske profesije.
Oni koji sumrak srpskog novinarstva posmatraju iz središta zbivanja, iz redakcija u kojima rade, obično postavljaju fokus na srozavanje profesionalnih standarda. Srž problema vide u nepostojanju jasne razlike između profesionalca kome je novinarstvo životno opredeljenje potkrepljeno formalnim obrazovanjem i kvalitetnim treningom, i slučajnih prolaznika kroz svet izveštavanja. Trku za tiražom i rejtingom, u društvu gde medijska kultura počinje i završava u tabloidizovanom naslovu, od samog starta gube oni sa dovoljno jakim novinarskim integritetom koji ih sprečava da jedu sa poda kvazi-moćnih medijskih sistema.
Rastezanje pojma slobode novinarske profesije i njegovo slobodno tumačenje od strane onih koje je u tom resoru izrodila društvena klima i nakaradan sistem vrednosti, dovelo je do potrebe da se danas u cilju očuvanja časti novinarske profesije te slobode ozbiljno preispitaju.
Osnovni pravni okvir, Ustav Republike Srbije, u čl. 46 garantuje slobodu mišljenja i izražavanja kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Tumačeći zakonom garantovanu slobodu medija kao slobodu plasiranja svake, izmišljene ili stvarne informacije, bez ikakvog moralnog, logičkog i etičkog filtera, odgovorni za kontrolu i nadzor nad javnim informisanjem često ignorišu odredbu istog člana koja kaže da se sloboda izražavanja:
„može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije”.
Tanka linija između kontrole medija i cenzure je često razlog zbog koga nadležni oklevaju da reaguju pre nego što medijski sadržaj pređe granicu razuma, a ne samo granicu moralnog ponašanja u demokratskom društvu. Nelagodnost u određivanju jasnog standarda, koja u osnovi ima strah nadležnih od nedemokratskog postupanja, je samo jedan, manji razog za današnje stanje u srpskim medijima.
Slikari kažu „kada se odmakneš, bolje se vidi”.
Tako posmatranje ovog problema spolja ukazuje na niz ozbiljnih nepravilnosti u samoj postavci srpskog sistema medija. Tokom prethodne godine, nezavisna organizacija posvećena monitoringu stanja ljudskih prava u svetu, Freedom House, istakla je kao jedan od ključnih problema u Srbiji učestale fizičke i verbalne napade na novinare. Kao ozbiljan propust ova organizacija navodi nedovoljnu javnost vlasništva nad medijima, što predstavlja problem po pitanjima nezavisnosti, prikrivenih interesa i motiva za postojanje medijskih sistema sa tajnom ili nedefinisanom vlasničkom strukturom.
Godišnji zveštaj Biroa za demokratiju, ljudska prava i rad SAD ističe ekonomski pritisak kao vid indirektne cenzure medija u Srbiji koju sprovode moćni oglašivači, interesne grupe i političke stranke, stvarajući asimetrične odnose između konkurentskih medija. Strah od povlačenja ugovora o komercijalnom oglašavanju, što moćne kompanije često čine netransparentno i u skladu sa političkim, a ne ekonomskim interesima, je po navodima ovog izveštaja izvor samocenzure i pristrasnog izveštavanja najvećeg broja medija u Srbiji.
Pozivajući se na izveštaje svetskih eksperata i faktički loš položaj novinarske profesije u Srbiji, organizacije UNS, NUNS i Granski sindikat medija „Nezavisnost” u svojim saopštenjima na Svetski dan slobode medija apeluju na državne organe da ulože veće napore u sprečavanju potpunog urušavanja medijskog sistema u Srbiji i donesu strategiju koja će omogućiti rad novinara bez pritisaka, zasnovan isključivo na jakim profesionalnim standardima.
