Rođen je na jugu Francuske, 14. decembra 1503. godine, i odmah po rođenju kršten kao hrišćanin da bi se prikrilo njegovo jevrejsko poreklo u vremenu nasilnog anti-semitizma. Njegov otac Žak je bio notar, a dom u kojem je odrastao pun topline, živih razgovora i bogatih mirisa Provanse. Mladi Mišel je bio inteligentno i radoznalo dete, obdareno izuzetnim talentom za matematiku i naklonjeno mistici astrologije koja se tada zvala „nebeskom naukom”. Njegove dede, Žan de Remi i Pjer de Notr Dam, po profesiji lekari, prvi su uočili neobičan proročki talenat kod svog unuka. Pokušali su da mu usade što šire opšte obrazovanje, uključujući klasičnu literaturu, istoriju, medicinu, astrologiju i narodnu medicinu lekovitog bilja.

Sa 14 godina, Mišel je poslat da studira u Avinjonu, prestonici papske enklave u Provansi. Tu je izučavao filozofiju, gramatiku i retoriku kod katoličkih sveštenika, a u slobodno vreme okultne i astrološke knjige u raskošnoj papskoj biblioteci. Ubrzo je stekao nadimak „mali astrolog”. Kada je otvoreno stao u odbranu poljskog astronoma Nikole Kopernika, to je uključilo alarm kod njegove porodice, istraumirane nemilim iskustvom iz prošlosti. Mišelova dadilja je, dok je on bio dete, na njegove oči spaljena na lomači nakon smrtne presude koju joj je izrekla inkvizicija zbog navodnog bavljenja veštičarenjem. Negativna fascinacija inkvizicijom pratiće Nostradamusa tokom celog života.

Znajući da su astrolozi generalno više cenjeni ako se time bave uz lekarski posao, dede Mišela navode da upiše medicinu, što on i čini 1522. godine, upisavši Univerzitet u Monpeljeu. Razočaran nedovoljnom stručnošću i nakaradnom dogmom svojih profesora, studije nastavlja na Univerzitetu u Parizu. Nostradamus je veliki ugled stekao kao lekar, unevši novine u tretman bolesnika zaraženih Bubonskom kugom, kojima je uspešno podizao imuni odgovor organizma velikim dozama vitamina C. Ovaj čudan i tadašnjoj nauci neobjašnjiv uspeh nije promakao inkviziciji koja počinje da ga sumnjiči kako vanredne rezultate u lečenju postiže baveći se veštičarenjem. Ako se izuzme povremeno opsedanje njegove kuće i spaljivanje lutke sa njegovim likom, Nostradamus je živeo relativno mirnim, porodičnim životom u gradiću Salon, gde se oženio bogatom udovicom Anom Ponsar Žemel sa kojom je dobio tri sina i tri kćeri.

Njegov proročki angažman bio je pod još oštrijom lupom. Sam način proricanja je bio jedinstven i neobičan. Za svoj rad je koristio plehanu posudu napunjenu vodom i okačenu na mali tronožac. Navodno, vizije su se ukazivale na površini vode u posudi u koju je gledao. Nostradamusovi asistenti su svedočili da se tokom ovih seansi nalazio u nekoj vrsti transa, koji bi trajao izvesno vreme i nakon što bi zatvorio svoj „prozor” u budućnost. Svoju knjigu Vekovi, poznatu i kao prva verzija Nostradamusovih proročanstava, završava 1555. godine i u njoj objavljuje više od 900 proročanstava koja su se ticala sudbine Francuske, sveta i slavnih ličnosti tog doba. Naziv knjige potiče od načina pisanja, gde je svaki deo činilo sto stihova. Proširena verzija knjige je objavljena 1558. godine i u njoj se kao konsultant pojavljuje francuska kraljica Katarina Mediči, i sama veliki poklonik astrologije. Njena predviđanja da će joj suprug, kralj Henri II, poginuti u dvoboju i da će ona nadživeti sva tri svoja sina kroz uzastopne sukcesije prestola pokazala su se kao tačna. U velikoj meri je u to vreme Nostradamus mogao da obavlja svoj lekarski posao, ali i slobodno objavljuje teška predviđanja upravo zahvaljujući zaštiti Katarine Mediči. Pred kraj njegovog života, sada kraljica regent Katarina Mediči ga 1564. godine proglašava za dvorskog lekara. Dve godine kasnije, i dve nedelje pre svoje smrti, pozvao je sveštenika i izdiktirao mu testament. Veče pre 2. jula 1566. godine, kada je preminuo, pozvao je svog slugu da se pozdrave uz reči da se više neće videti. Sahranjen je uspravno, u zidovima salonske crkve, gde je ostao do Revolucije, kada su grob oskrnavili praznoverni vojnici. Danas se njegovi posmrtni ostaci nalaze u drugoj salonskoj crkvi, Crkvi Svetog Lorena.

Nostradamusova proročanstva su pisana kao četvororedna rima nejasnim i često kriptičnim jezikom. Interpretaciju proročanstava je dodatno otežala upotreba hebrejskog, latinskog i portugalskog jezika. Skeptici Nostradamusove stihove otpisuju tvrdeći da se mogu odnositi na bilo šta, i ni na šta, dok poštovaoci njegovog rada u proročkim stihovima prepoznaju najavu velikog požara u Londonu 1666. godine, pojavu giljotine, smrt nekoliko svetskih vladara, detalje Francuske revolucije, uzdizanje Napoleona i Hitlera, Drugi svetski rat, ekspanziju podvodnog ratovanja, otkrića helikoptera i supersoničnih bombi, zemljotrese XX veka, nuklearni holokaust, Kenedijevo ubistvo, osvajanje Meseca, pojavu AIDS-a i druga značajna dešavanja u ljudskoj civilizaciji.

U svoja proročanstva je uključio vrlo malo datuma i nije ih organizovao po hronološkom redu, što je dovelo do toga da se „istorija ponavlja” i mnogi događaji tumače nekoliko puta u različitim epohama i delovima sveta. Njegova proročanstva su do danas ostala klasik okultne literature o kojem su ispisane na stotine različitih studija.