U mnogim primorskim mestima kada biste se noću zagledali u zid kuće u blizini svetiljke, velika je verovatnoća da biste ugledali malu, prozirnu životinju koja sakrivena vreba insekte, a onda poput pravog akrobate iskače iz skloništa kako bi vešto i brzo ščepala plen svojim malim ali jakim zubima.

Reč je o zidnom macaklinu (Tarentola mauritanica), malom noćnom gušteru iz porodice gekona koji zahvaljujući izuzetnoj prilagodljivosti više od 50 miliona godina svoje stanište traži u toplijim priobalnim područjima duž zapadne Azije, Sredozemnog, Crnog i Jadranskog mora.

Veoma sličan svom rođaku, kućnom macaklinu (Hemidactylus turcicus), ovaj gušter je poželjan podstanar u vašem primorskom domu jer se hrani neželjenim gostima, pre svega komaracima, paucima, krpeljima i noćnim leptirima koji za njega predstavljaju pravu poslasticu.

Iako spada u najbrojnije iz porodice guštera čiji mladunci su čim se izlegu sposobni za samostalan život, kako je čovek njegov najveći neprijatelj, macaklin je ujedno i najugroženija vrsta, pa je zbog toga zakonom zaštićena životinja u mnogim državama.

Jasno je da je čovek odavno postao najveći predator na Zemlji koji doživljavajući prirodu isključivo kao resurs za puku eksploataciju je nemilosrdno uništava, ali nije jasno zašto ubija ovog gekona kada on osim što mu je izuzetno koristan u prirodi, ne može da mu nanese nikakvu štetu, niti ovim činom može da ostvari bilo kakvu dobit.

Razlog je strah koji se hrani sledećim neznanjem:

Ime: Kako je latinski naziv za ovu vrstu guštera tarentola mauritanica, u obližnjim primorskim područjima ovu noćnu životinju zovu tarantula, koja asocira na otrovnog pauka za koga se i danas veruje da je njegov ujed smrtonosan i da je po njemu dobio ime ples koji podseća na euforični samrtni ropac, a koji je nazvan tarantela.

Izgled: Macaklin je prozirne boje, koja se kao kameleon lako stapa sa okolinom, što ga čini dobrim lovcem. Na glavi dominiraju velike oči sa izduženim zenicama prilagođenim mraku. Može da poraste najviše 12-15cm, ali kako je njegovo telo obloženo sitnim krljuštima koje koži daju bradavičast izgled, i kako poseduje sposobnost da se hitro kreće po svim površinama i ispušta zvuk poput tihog pištanja dok doziva ženku ili glasan u borbi sa drugim mužjakom, macaklin u ljudskoj psihi stvara potpuno pogrešnu pretpostavku da je otrovan, agresivan i opasan po ljude.

Praznoverja: Iako u sebi ne sadrži niti ispušta bilo kakvu otrovnu materiju, mnogi veruju da ako macaklin uskoči u supu, mleko ili neki drugi napitak, može da otruje celu porodicu, kao i da je ako se pojavi na svetlu čak i smrtonosan.

Zanimljivosti:

• Grčka je poznata kao država čija letovališta pružaju mnoga zadovoljstva ali koja imaju i jednu veliku nevolju – komarce. Primećeno je da se na terasama gde borave macaklini ne čuje dosadno zujanje, pa su tokom letovanja oni poželjni gosti.
• Na Siciliji se veruje da se macaklin useljava samo u kuću čiji je vlasnik dobar čovek, jer ova mala, strašljiva bića privlači srećna i vesela atmosfera.

Kao ni ostali gušteri iz porodice gekona, macaklini nemaju očne kapke, pa je razumljivo da njihovo nepomično i prodorno buljenje u vas izaziva strah, ali ako prilikom susreta sa njima uspete da obuzdate vrisak i zagledate se u njihova usta, shvatićete da su ona uvek nasmejana. Kada jednom jedan od njih ostane vaš podstanar veoma brzo ćete oktriti da je reč o potpuno bezopasnom, veoma korisnom i čak sasvim simpatičnom stvorenju.