Na današnji dan, 2. novembra 1755. godine u Beču je rođena Marija Antoaneta, najčuvenija francuska kraljica. Ova zanimljiva dama, kćer Marije Terezije i Fransoa de Lorena, je nažalost ostala zapamćena i kao najomraženija ličnost plave krvi, površna i raskalašna. Zanimljiv put od bečkog dvora do Versaja, godine neumerenog uživanja u nezamislivom luksuzu, i pogubljenje omražene „Australijanke” ili „Kraljice Deficit” opisani su u mnogim literarnim delima i istorijskim spisima.
Izgubljena u Francuskoj
Brak Marije Antoanete i Luja XVI, politički režiran u svrhu povezivanja Francuske i habsburške monarhije, bio je lišen strasti i bliskosti. Pošto su oboje bili maloletni (14 i 15 godina), a i zbog kraljevog intimnog zdravstvenog problema, njihov brak nije konzumiran punih 7 godina, što je temperamentna Austrijanka teško podnosila. Po broju navodnih afera koje je kraljica imala, od kojih je najpoznatija ona sa švedskim oficirom De Fesenom, da se zaključiti da ona i Luj XVI nikada nisu bili naročito bliski. Mržnja Francuza prema njoj bila je ogromna, i nimalo nije ublažena činjenicom da je 1778. godine rodila devojčicu Mariju Tereziju Šarlotu, a tri godine kasnije i naslednika francuske krune Luja Žozefa.
Istoričari smatraju da Marija Antoaneta u Versaj nije donela ni zrno kulture ni umetnosti jer je to nije zanimalo, dok je bila opsednuta površnim interesovanjima poput mode, zabave i gastronomija. Etikeciju i galanciju je uzdigla na nivo besmisla, a na odevanje, frizure i gozbe je trošila nerazumne sume novca dok je narod Francuske gladovao u teškoj nemaštini. Pripisana joj je rečenica: „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače” (ili u originalu “S’ils n’ont plus de pain, qu’ils mangent de la broche”) za koju se smatra da ju je kao opis njene ličnosti prikačio Žan Žak Ruso, i da nije istorijski tačna.
Tragičan kraj
U trenucima kada je izbila Revolucija, kraljevski par se ponašao potpuno nerazumno i nezainteresovano. Kraljica nije želela da pristane ni na jedan kompromis koji je od njih zahtevan, a Luj XVI je onoga dana kad je izbila pobuna u svoj dnevnik dešavanja upisao „Ništa”. Kasno postaju svesni ozbiljnosti situacije, i njihov pokušaj bekstva biva osujećen. Oboje su pogubljeni 1793. godine, Luj XVI u januaru, a Marija u oktobru. Legenda kaže da su joj poslednje reči bile „Izvinite”, a uputila ih je dželatu kojeg je slučajno nagazila na putu do gubilišta.
Moda i stil
Vreme Marije Antoanete biće zapamćeno po veličanju svakovrsnog hedonizma, preteranog luksuza i parade kiča. Umesto klasičnih lokni, na francuski dvor je uvela takozvane puf frizure, koje su pomoću tapiranja kose i umetaka dosezale visine od preko 1m. Kose su dodatno ukrašavane skupocenim nakitom, raznim instalacijama mrtve prirode, i čak i živim pticama u kavezima ukrašenim najređim perjem. Luksuzne haljine od najskupljih materijala bile su udobnije, i bez strogih korseta koji su do tad bili neizostavni. Istoričari smatraju da joj je avangardna moda davala moć, jer sebe nije mogla da istakne ni u jednoj drugoj društvenoj aktivnosti usled skromnog obrazovanja i nedostatka interesovanja.
Danas se smatra jednom od istorijskih modnih ikona. O njenom životu snimljeni su brojni filmovi, od kojih se za najbolji smatra poslednji, u režiji Sofije Coppole gde je u ulozi Marije Antoanete briljirala Kristen Dunst. Veliki broj modnih kreatora i kuća mode, bar jednom je za svoju kolekciju imao kao inspiraciju omraženu francusku kraljicu. Po pravilu, te kolekcije su bile izuzetno luksuzne, skupe i ženstvene.
