Malo ko je odoleo snažnom porivu da udara takt nogom o pod, pevuši neku ariju ili samo njiše glavom u ritmu muzičke numere koja je u toku filma koji gleda, bilo u bioskopu ili udobno zavaljen kod kuće ispred TV ekrana. Muzika je u svima nama i baš zbog toga su ovi filmovi vanvremenski.
Muzički filmovi, ili skraćeno- mjuzikli, su na početku razvoja zvučnog filma bili glavno oružje u trci za prvo mesto najmoćnije produkcijske kuće u tada rastućem Holivudu. Ona kuća koja najbolje sinhronizuje sliku sa zvukom mogla je računati na najveću gledanost, a sa tim i najveću zaradu. Uvodili su ljude u svet mašte, velikih ljubavi koje odolevaju svim preprekama, snažnih emocija običnih ljudi koji dele svoju životnu priču sa gledaocima kroz pesmu i ples. Mjuzikl je kao žanr nastao još davne 1900. godine na Brodveju, prvenstveno kao pozorišno delo, a zatim se preselio i na celuloznu traku. Muzičke tačke su, shodno svom vremenu, bile u znaku zabavne i džez muzike (koja je ostala zaštitni znak dobrog mjuzikla), a jedno od glavnih obeležja svakog mjuzikla je bila pesma. Nije bio redak slučaj da pesma iz nekog mjuzikla zaživi i postane popularna i kao solo tačka (npr. Maria iz West Side Story, ili Dont cry for me Argentina iz Madoninog filma Evita).
Zlatno doba mjuzikla je bilo izmedju 1920. do 1960. godine, kada je Holivud iz svoje filmske fabrike „izbacivao” i po desetak filmova godišnje. U to vreme svetsku slavu su stekli mnogi glumci, mnoga književna dela su ekranizovana, pa se čak dešavalo da i oni glumci koji nisu imali sluha za pesmu, muziku ili ritam upuste u svet mjuzikla. Vešt montažer je lako sinhronizovao glas nepoznatog pevača uz ulogu poznatog glumca (Marlon Brando u filmu Guys And Dolls iz 1955. godine). Mjuzikl je svoje mesto našao u svakom žanru, pa čak i u crtanim filmovima Volta Diznija, i neki smatraju da su baš zbog njega popularni petominutni „crtaći” postali dugometražni animirani filmovi koji stoje rame uz rame sa svojom braćom „igranim filmovima” i u konkurenciji za dodalu Oskara (Lepotica i zver je nominovan u tri kategorije).
Verovatno najslavniji film iz tog perioda koji se postao evergrin za sva vremena je Singing In The Rain, sa neverovatnim Džin Kelijem u glavnoj ulozi. Naslovna pesma ovog remek dela je dugo bio hit, a i dan danas se mnogi obični ljudi koje kiša zatekne napolju sete popularne melodije, a poneko i zapeva ili zazviždi. Njegova numera u kojoj pleše po kiši, sa kišobranom u ruci, postala je definicija holivudskog mjuzikla.
Najbolja obrada jednog književnog dela iz klasične književnosti je svakako West Side Story. Romeo i Julija su se iz Verone preselili u Njujork, iz bogatih porodica u dve suparničke bande sa Menhetna. Ionako snažna priča pojačana je očaravajućom muzikom Leonarda Bernštajna i do danas se smatra najupečatljivijom preradom ovog Šekspirovog dela. U prilog tome govori i činjenica da je „Priča sa zapadne strane” najodlikovaniji mjuzikl do sada, sa čak 10 osvojenih Oskara.
„Čarobnjak iz Oza” (Wizard Of Oz, 1939.god) je prvi dečji mjuzikl i verovatno jedan od filmova sa najviše rimejkova, ali ni jedna „kopija” nije uspela da se približi originalu. Svi znamo radnju filma u kojoj glavnu ulogu igra Džudi Garland (majka Lajze Mineli koja je briljirala u mjuziklu Cabaret) i u to vreme je bio veliki hit, zbog same radnje, zbog toga da je to bio jedan od prvih filmova u boji, ali svakako zbog pesme koja je dugo bila na vrhovima svih lista mnogih radio stanica u svetu, Over The Rainbow.
Ima mnogo filmova koji zaslužuju da se spomenu, ali za to nema prostora. Podsetimo se samo nekih od njih koji su našli svoje mesto na filmsko-muzičkom nebu: Mary Poppins, The Sound Of Music, Blues Brothers, Hair, Cabaret, Grease, All That Jazz.
Tokom poslednje dve decenije prošlog veka došlo se do zaključka da je ovaj veliki žanr izumire, da su se ljudi okrenuli drugim stvarima i da ih više ne interesuje ono što mjuzikle čini tako posebnim. Neki smatraju da je za to bila kriva druga muzika koja se koristila kao podloga u filmu, Footlose je bio hit za jednu godinu, isto kao i Brakedance. Kao dokaz za to da su u pravu navode su filmovi Moulin Rouge i Chicago, veliki hitovi koji su se pojavili u ovom novom milenijumu i zasigurno ne sa pogrešnom muzikom, jer su bluz i džez opet uzeti kao recept za siguran uspeh. Chicago je nominovan za čak 13 Oskara od kojih je osvojio 7, uključujući i onaj za najbolji film, i mnogi ga smatraju najboljim mjuziklom posle zlatnog doba prošlog veka. Ketrin Zita Džons verovatno nikad nije bila bolja nego u tom filmu, što je potvrđeno i Oskarom za najbolju žensku ulogu.
Tačno je da ih nema u tako velikom broju kao nekada, ali mjuzikl sigurno nije rekao svoju poslednju reč.
