Prošlo je više od nedelju dana od kako je objavljeno da ''francuski advokat Izabela Kutan-Per boravi u Teheranu na razgovorima sa iranskim zvaničnicima, i dogovara se gde će i kada podneti tužbu zbog filma o događajima u vezi sa zauzimanjem američke ambasade u Teheranu, 4. novembra 1979. godine''. Iako je vest vrlo bombastična i svakako neuobičajena, od tada se ništa novo nije ni objavilo niti saznalo. Ako se uzme u obzir da je tužba najavljena zbog prikazivanja loše slike o jednoj državi, tačnije nerealno prikazanih događaja u tom periodu, postavlja se pitanje koliko treba vremena da se tužba sastavi? Na šta bi se tačno mogla odnositi tužba Teherana, to nikome nije jasno. Da li su upad u ambasadu izvršili bez preskakanja ograde? Ili nisu palili zastavu SAD na ulici? Da li nije bilo nasilja i upotrebe sile prilikom revolucije?

Tačno je da u filmu ima nekoliko scena koje se razlikuju od originalnog pozorišnog dela, tačno je da ima razlike i između filma Argo i kanadskog TV filma na istu temu, Escape from Iran:Canadian Caper, iz 1981. godine. Ben Aflek je u svom filmu malo umanjio ulogu kanadske ambasade u događajima, dodao malo drame prilikom snimanja scene na teheranskoj pijaci i dodao mnogo više prilikom spektakularnog bekstva avionom. Sve u cilju da napravi film kojim će nam držati pažnju prikovanu na bioskopsko platno ili na TV ekran, što je i uspeo. Da li je pogrešno koristiti umetničku slobodu kao sredstvo da se napravi dobar film? Opšte prihvaćeno mišljenje je da nije, naravno u granicama dobrog ukusa i koliko-toliko realnog prikazivanja nekih događaja.

U filmu Titanik je ubačena ljubavna priča koja se nikada nije dogodila, i niko nije tužio Džejmsa Kamerona; Vijetnam nikada nije tužio Džordža Kosmatosa zbog upada Džona Ramba na svoju teritoriju i uništavanja vojne imovine; Nemačka bi verovatno tužila Velimira Batu Živojinovića za uništenje bar dve Vermahtove armije, ali se to desilo za vreme Drugog svetskog rata pa nema osnova za tužbu, i tako u nedogled.

Verovatno od svega ovoga neće biti ništa jer je vest potekla od nekoliko iranskih zvaničnika koji su na privatnoj projekciji filma odgledali Argo. Nigde nema imena tih zvaničnika, niti ko je angažovao francuskog advokata Izabel Kutan-Per (koja je inače supruga i advokat teroriste Iljiča Ramireza Sančeza, poznatog pod nadimkom Karlos ili Karlos Šakal). Da li je sve ovo samo dobar marketinški potez Holivuda, ili samoreklama Izabele Kutan-Per, pokazaće vreme.