U savremenom dobu, ova pojava je postala poznata kada je dečak, Tanzanijanac Erasto Mpemba, praveći sladoled na školskom času kuvanja primetio da se topla mešavina za sladoled smrzava brže nego hladna. Prilikom posete fizičara Dr. Denisa Osborna školi, posle predavanja koje je održao, Mpemba je postavio pitanje:

• „Zašto se, ukoliko se dve posude u kojima je ista količina vode od kojih je sadržaj jedne 35°C a druge 100°C zamrzavaju, ona u kojoj je toplija voda smrzne brže?”

Iako je njegovo pitanje bilo predmet podsmeha i učenika i nastavnika, Dr. Osborne je odlučio da teoriju ispita pod kontrolisanim uslovima u svojoj laboratoriji. Potvrdio je eksperiment mladog Mpembe, po njemu nazvao efekat, i 1969. godine zajedno sa učenikom objavio rad na temu Mpemba efekta.

U skorašnjem izdanju popularnog britanskog naučnog časopisa Physics World, izneta je dilema oko svih dosadašnjih objašnjenja ovog fenomena. “Čak i ako je Mpemba efekat realan, ako se topla voda zamrzava brže nego hladna, nije jasno da li će konačno prihvaćeno objašnjenje biti trivijalno ili prosvetljujuće.”- ističe autor teksta. Grupa fizičara koju okuplja ovaj magazin odlučna je da temeljno obradi fenomen nelogičnog zamrzavanja najavljujući niz eksperimenata koji bi obuhvatili analizu sastava tople i hladne vode, rastvorenih gasova, količine prisutnog vazduha, načina zamrzavanja i brojnih višedimenzionalnih testova koji bi jednom za svagda objasnili ovaj fenomen.

Dok naučnici vode bitku oko objašnjenja snežne oluje iz čaše koja prkosi zakonima termodinamike, ljudi se zabavljaju ne hajući za naučnu osnovu. Moramo priznati, to je mnogo inspirativnija i kreativnija zabava od “pukni petardu u ustima”, sumanutog trenda koji je aktuelan među omladinom ove zime.