Smešten je u bajkovitom carstvu tundri i tajgi Republike Jakutije (poznate i kao Saha) na obali reke Indigirke, na dalekom severoistoku Sibira. Selo nosi ime po Ojmjakonskoj reci čiji je naziv izveden od reči kheim što na lokalnom jeziku znači „voda koja nikad ne ledi”, što možda zvuči ironično, ali na Ojmjakonskoj reci ledi samo površina, jer je od potpunog smrzavanja čuvaju obližnja vrela termalnih voda.

U toku zimskih meseci prosečna temperatura iznosi -50 stepeni Celzijusa. Prema zvaničnim podacima lokalne hidrometeorološke stanice najniža temperatura ikad izmerena u ovom mestu iznosi -68°C (1933), dok drugi izvori navode da je najniža temperatura izmerena 1924. godine i da se tada živa spustila na neverovatnih -71,2 stepena Celzijusa. U oba slučaja ovo mesto čvrsto drži ledeni rekord severne hemisfere.

Kako se Ojmjakon nalazi na svega 3 stepena od polarnog kruga, dužina dana i noći tokom godine izuzetno varira, pa tako dan tokom decembra traje 3h, a tokom juna čak 21h. Što je još neverovatnije, tokom leta temperature mogu da dostignu i 34. podeljak, pa je Ojmjakon apsolutni rekorder u temperaturnoj razlici na godišnjem nivou, čija je amplituda u proseku veća od 100 stepeni.

Teško možemo i da zamislimo koliko je život u ovakvim uslovima komplikovan. Stanovnici Ojmjakona se greju na ugalj i drva, što se pokazalo kao najsigurniji vid grejanja jer često dolazi do prekida isporuke električne energije. Kako od useva ništa ne uspeva, meštani se bave stočarstvom, lovom i podlednim ribolovom. Uglavnom se hrane mesom konja, irvasa i ribe. U slučaju potrebe, tope blokove leda iz reke da bi obezbedili zalihe vode za piće, a i alkohol se, radi bolje cirkulacije, konzumira u priličnim količinama.

Zbog čestog leđenja i pucanja cevi svi koriste poljske toalete, a automobili se drže u koliko-toliko zagrejanim garažama. Ukoliko neko ipak mora da ostavi automobil napolju, ne gasi motor ponekad i po nekoliko dana, iz straha da ga neće ponovo upaliti. Osim automobila poslušnost otkazuju i hemijske olovke, baterije i mobilni telefoni. Uprkos oštrim zimama deca redovno pohađaju školu, koja se zatvara tek ako se temperatura spusti 52 stepena ispod nule.

Kako sami kažu najveći problem im predstavljaju sahrane, koje se odlažu po nekoliko dana, jer zemljište zaledi i do 1500m dubine. Da bi raka mogla da se iskopa neophodno je da se užarenim ugljem odmrzne zemlja, što je mukotrpan i dug proces koji se ponavlja više puta.

Upravo zbog ekstremno niskih temperatura, Ojmjakon je postao vrlo tražena turistička atrakcija i mnoge svetske turističke agencije su ga uvrstile u spisak svojih destinacija.

Avanturista i fotograf Ejmos Čepli sa Novog Zelanda proveo je nekoliko nedelja u Jakutsku i Ojmjakonu i tom prilikom napravio seriju fantastičnih fotografija koje najbolje ilustruju život ovih predusretljivih ljudi koji sa ponosom i ljubavlju svoje selo nazivaju toplim domom.