Rubjerg Knude je izgrađen na najvišoj tački litice, 60m iznad nivoa mora a 200m od obale. Prvobitna visina svetionika je iznosila 23m, a 1968. godine se njegova visina svela na 15m. Godinama su bezuspešno ulagani napori da se građevina spasi što pošumljavanjem, sto sejanjem trave. Dine su nekad bile toliko visoke da je bilo nemoguće videti svetlost sa mora. Konačno, 1968. godine se odustalo od borbe i svetionik se upalio posledni put.

Ministarstvo za kulturu je sedamdesetih godina prošlog veka predložilo da se svetionik sa okolnim objektima koristi kao muzej, što je realizovano tek 1980. godine. Rubjerg Knude je možda dobio tu bitku, ali je svakako izgubio rat. Zvanično je zatvoren 2002. a prateći objekti su porušeni. Predviđa se da će do 2023. godine biti potpuno ukopan u pesak.

Konstruisan da pomogne onima koji plove talasima, ironičnom sudbinom ostaće sahranjen talasima peska.

Svetionici, usamljene, romantične i tajanstvene građevine, smeštene na stenama, obavijene maglom, u zagrljaju talasa, oduvek su golicale maštu ljudi i igrale značajnu ulogu u pomorskoj i rečnoj navigaciji.

Prkose suncu, olujnim vetrovima i odolevaju zubu vremena.