Koliko tačno dece beskućnika ima u Srbiji, niko ne može precizno da odgovori. Pretpostavlja se da samo u Beogradu živi više od 1000 dece za koje se ne zna ko su im roditelji, gde spavaju, šta jedu. O njima ne postoje dokumenti, njihovo rođenje nije prijavljeno pa se ne zna ni ko je za njih nadležan. Za njih se kaže da su “pravno nevidjivi”.
Nemaju zdravstvenu zaštitu, ne idu u školu. Vreme provode na ulici nadajući se da će im neko udeliti par dinara, uputiti osmeh ili toplu reč.
Razlozi zbog kojih se nalaze na ulici su različiti. Neki od njih su pobegli od svojih bioloških roditelja ili usvojilaca, neki su otišli iz sirotišta ili maloletničkih domova, neki su izbeglice a neki (većina) naterani da prose. Viđamo ih svakodnevno kako čiste cipele prolaznika, peru stakla na automobilima ili jednostavno prose. Žive i rade na ulici a spavaju u šahtovima. Kada im neko preti, kada su uplašeni ili bolesni, nemaju nikoga ko bi mogao da ih zaštiti. Najčešće su izloženi nasilju, eksploataciji, diskriminaciji, pa i trafikingu. Priča svakog od njih je individualna a ono što ih pored ulice povezuje je neadekvatna pomoć našeg sistema.
Ne postoji dovoljno servisa u Beogradu i na nacionalnom nivou koji bi njima mogli da izađu u susret posebno u hladnim danima koji su pred nama. Jedino mesto namenjeno njima, gde se osećaju prihvaćeno i bar u jednom delu dana spokojno, je 60 kvadrata prostora “Svratišta” u Krfskoj 27a.
U evidenciji ovog prihvatilišta je trenutno 600 dece uzrasta od 3-18 godina koja tu dolaze da se sklone od hladnoće, okupaju, dobiju čistu odeću i topli obrok. To je i jedino mesto gde im se ukazuje potrebna lekarska pomoć. Nakon toga, ponovo se vraćaju na ulicu gde nastavljaju da vode svoju životnu bitku punu neizvesnosti i svakodnevnog rizika.
Deca ulice su izložena najnehumanijim uslovima života. Daleko od očiju javnosti, oni preskaču detinjstvo. Njihova svakodnevica je glad, hladnoća i strah. Svaka pomoć im je dragocena. Ne okrećite glavu kada ih vidite. Priđite, ponudite pomoć, uputite im lepu reč i dovedite u Svratište. Možda im je to jedina šansa da prežive zimu koja je pred nama.
Projekat Svratište je delo CIM-a (Centra za integraciju mladih). U akcije pomoći najugroženijoj deci možete da se uključite kroz programe volontiranja u Centru za integraciju mladih, doniranjem garderobe, hrane, ili školskog pribora, kao i slanjem SMS poruke na broj telefona 1019 (cena poruke je 50 dinara). Ukoliko želite da ponudite bilo kakvu vrstu pomoći ovom humanom projektu, kontaktirajte aktiviste CIM-a na broj telefona 064/595 33 43 ili se detaljno upoznajte sa njihovim aktivnostima na sajtu www.cim.org.rs
Deda Mraz ne donosi poklone deci koja su bila dobra, već deci za koju se neko zauzme. Deca koja nemaju nikoga, ne dobijaju ništa. Novogodišnje želje ove dece su veoma skromne: tople čarape, cipele koje ne propuštaju vodu, kape, šalovi i rukavice. Ono čemu se nadaju je šansa za normalan život, vreme i mesto gde mogu da budu ono što jesu - deca.
