Napad na mladog matematičara koji je osvetlao obraz ove naše Srbije, je bio tako sraman... tako nizak... da mi apsolutno nije jasno kako je neko imao hrabrosti, pameti i obraza da napise takav tekst, a da ga pri tome ne grize savest. Njegovo zlato na Olimpijadi praktično nije ni pomenuto, a svi uspesi u prethodnim godinama su navedeni samo usputno, kako bi se naglasilo koliko je novca dobio za osvojene medalje na takmičenjima. Koliko muke, truda i vremena je dete uložilo da bi to sve postiglo je sasvim irelevantno. On je "oteo" ovoj zemlji novac koji je, kako je autor zaključio, uzalud investiran u nekoga ko će otići iz Srbije i odneti sve što je u njega uloženo.

Sramno se navode cifre koje država odvaja za mlade talentovane ljude, a uz to se spominju milioni za finansiranje priprema, takmčenja i putovanja. Kada pri tome znate da pomenuta ekipa matematičara ne bi ni moga da ode u Argentinu (jer nisu imali novca za avionske karte), da im nevladina organizacija "Naša Srbija" nije donirala novac, onda to u vama mora da izazove revolt i gnušanje. U Srbiji se za nauku izdvaja samo 0,3% bruto društvenog proizvoda... Na dnu lestvice smo. Poređenja radi, Slovenija odvaja pet puta više, a Švedska čak 14 puta više. Njima je jasno da je uspešno društvo ono, koje ima znanje. Pa pamet se najbolje i prodaje. Tako se ova država pita, da li da ulaze u najperspektivnije, s obzirom da odlaze iz zemlje ili je možda bolje da se okrenu onima koji su "samo" dobri ili osrednji. Kao da će oni sutra ostati, ukoliko im se ukaže prilika da odu. Za "izgubljen" novac zbog odliva pameti i mozgova, krivi su oni koji upravljaju (bez mozga i pameti) i odlučuju koliko vredi nečije znanje. Kada bi sva ta deca koja beže imala gde da ostanu, ostala bi. Ovako... Bežite deco dalje odavde!