„Vino je jedna od najcivilizovanijih i najprirodnijih pojava na svetu koja je dovedena do perfekcije, i nudi veći opseg uživanja i vrednosti od bilo koje druge isključivo čulne stvari.” (Hemingvej)
Za istinsko uživanje u vinu treba odabrati prave čaše. Pri izboru treba paziti na karakteristike sva tri dela: balon, nožicu i stopu. Vinske čaše imaju tanku, dugačku dršku-nožicu koja služi da ne bismo rukama menjali temperaturu vina, i široko postolje da bi bile stabilne. Izbor određene čaše prema tipu vina je veoma važan, jer doprinosi da se iz pića izvuku i istaknu sve najbolje karakteristike ukusa, pre svega aroma i harmonija.
Dobrim vinskim čašama smatraju se one od bezbojnog stakla, bez bilo kakvih aplikacija i ukrasa. Tanje staklo namenjeno je lakšim, belim vinima, dok nešto deblje odgovara težim, punijim crvenim vinima.
Dobra vinska čaša se sužava prema vrhu tako da se aroma vina može koncentrisati i lakše omirisati. Miris igra veoma važnu ulogu u proceni kvaliteta vina.
Osnovne vrste čaša za vino: čaša za crveno vino, čaša za belo vino i čaše za penušava vina.
Telo čaše može biti različitog oblika i zapremine. Čaše za bela vina su uže i u gornjem delu se još više sužavaju, za razliku od onih za crvena vina koje su veće zapremine i šire pri vrhu. Razlog manje zapremine čaša za belo vino je temperatura. Belo vino se pije hladnije i na ovaj način se manje količine mogu ispiti pre nego što se ono zagreje. Naglašenije sužavanje pri vrhu, pored koncentrisanja mirisnih materija, ograničava dodir vina sa kiseonikom i sprečava prekomernu oksidaciju.
Čaše za penušava vina dolaze u dve forme, mada je duža uska forma prikladnija za ovu vrstu pića. Postoji legenda da je starinski tip šampanjske čaše koja je danas manje u upotrebi, plitke i ovalne, prvi put napravljen od voštanog kalupa za koji su model bile grudi Marije Antoanete. I pored ovog zanimljivog detalja, smatra se da penušavo vino bolje zadržava svoja svojstva u dugoj i uskoj čaši, jer je zbog užeg vrha gubitak mehurića sporiji.
Da biste temperaturu prilagodili vrsti vina, dovoljno je da pratite jednostavno pravilo. Što je vino svetlije, služi se rashlađenije. Bela vina se služe na temperaturi 8-12°C, a kada su u pitanju penušava bela vina, temperatura ne bi trebalo da prelazi 6-8°C. Suva i jača bela vina, kao i roze, služe se rashlađena na 8-14°C. Do 14°C treba rashladiti i svetlo crvena vina, a najvišu temperaturu zahtevaju tamno crvena vina koja se služe na „temperaturi vinskog podruma”, najbolje u rasponu od 15-19°C.
Čaše nikad ne treba puniti do vrha, a izuzetak su šampanj čaše u koje se penušavo vino sipa skoro do vrha. Belo vino se dopunjava do 60%, dok se crveno sipa do 40% zapremine čaše.
Sreten, 18 Dec 2016
Lepo uređena stranica i za one koji više žele znati o kulturi pijenja vina i izboru čaša
Odgovori