Dok su nekada baloni bili jedine letilice, danas predstavljaju jedinstvenu turističku atrakciju koja okuplja one koji su spremni da se upuste u pravu pustolovinu razgledanja prirode i drugih znamenitosti iz jedne sasvim drugačije perspektive. Nastanak ovih senzancionalnih letećih divova ne samo da je dao ideju za razvoj kasnijih vrsta letilica, već se danas u njima može i obleteti ceo svet.
Let balonom predstavlja poseban doživljaj koji posmatračima izmamljuje romantične osmehe, dok se putnici koji lagano klize nebom osećaju potpuno slobodno, kao da lebde stapajući se sa prirodom, vazduhom i oblacima oko sebe koji im svojom lepotom nameću da bar nakratko zaborave na sve ovozemaljske probleme uživajući u tišini i pogledu.
Kako je reč o aerostatičkom vazduhoplovu bez sopstvenog pogona čiji je glavni deo popunjen gasom lakšim od vazduha, ova vrsta letilice održava se u vazduhu pomoću razlike u specifičnoj težini spoljašnjeg vazduha i unutrašnjeg gasa.
Iako se preteče ovih letilica spominju još u staroj Kini, nastanak balona vezuje se za 1783. godinu u kojoj su napravili čitavu malu revoluciju dokazavši da čovek može da leti.
Radeći sa hartijom u gradiću Anoneju blizu Liona u Francuskoj, braća Montgolfier su otkrila da topli vazduh podiže uvis male komadiće kartona, što im je dalo ideju da naprave balon punjen toplim vazduhom koji su 4.aprila te čuvene godine pred grupom radoznalaca uspešno vinuli u nebo do čak 2000 metara visine.
Samo tri nedelje kasnije, Žak Aleksandar Šarl je konstruisao balon od gumiranog platna punjen vodonikom koji je uz topovsku paljbu poleteo iznad Marsovih polja u Parizu i koji je tokom dva i po sata leta uspeo da preleti 40km. Kako su to bili prvi pokušaji, a narod neobavešten, ne čudi što su na njega seljani gledali kao na satanu koja se spušta na njihove njive, kao ni da su ga uplašeni u „samoodbrani” pokidali na milion komadića.
Te čuvene godine, po želji francuskog kralja Luja XVI novi balon braće Montgolfier je poleteo sa poseda kraljevskog dvora Versaja, ali je ovog puta u svojoj korpi poneo i prve putnike: petla, ovna i patku koji su na visini od oko 500 metara prevalili 3.5 km, a potom se lagano prizemljili.
Najzad, 21. novembra iste godine, na put balonom su se osmelili i prvi ljudi. Uprkos tome što je verujući da probni let može da se završi i pogubno kralj Luj XVI predložio da u njemu budu zatvorenici, za svoje mesto u istoriji leta balonom su uspeli da se izbore fizičar De Rozijer i markiz D’Arland koji su naočigled velikog broja posmatrača i naučnika uspešno lebdeli 25 minuta u vazduhu na visini od 1000 metara i u tom vremenskom periodu prevalili 12 kilometara ložeči vatru slamom i prućem.
Za razliku od mnogih drugih prvobitnih izuma koji u muzejima samo svedoče o istoriji razvoja savremene tehnologije, da li kao specifičan oblik romantičnog putovanja, ili kao predmet takmičenja, balon je nastavio do danas da traje. Nekada prevozno sredstvo čijom zaslugom su nastali cepelin i dirižabl danas predstavlja ozbiljnu letelicu kojom je Amerikanac Stiv Foset 2012. uspeo bez prizemljavanja da obleteti čitav svet.
Iako je balonarstvo u Srbiju došlo krajem osamdesetih godina prošlog veka, čini se da je tek poslednjih godina doseglo svoju kulminaciju. Pod sloganom „Kruševac kroz oblake” ovom gradu je 20. maja 2016. pripala čast da postane domaćin Prvog međunarodnog festivala balona, te da ga uprkos lošem vremenu zagrle „šareni divovi” koji su nad njim leteli na opšte oduševljenje posetilaca.
Svet sagledan iz ptičije perspektive u kome, dok sjedinjeni sa vetrom letite brzinom prirode osluškujući tišinu, predstavlja jedinstveni užitak. Nadajmo se da će na radost kako putnika tako i posmatrača, senzacionalnih letova balonima nad našim nebom sve više i sve češće biti.
