SPC je posvetila pet dana ovom svecu, a praznik koji se proslavlja danas, dan nakon Bogojavljanja, je Sabor sv. Jovana. Ovaj veliki propovednik i prorok proveo je svoju mladost u pustinji. Rođen je u porodici prvosveštenika Zaharija i majke Jelisavete. O njemu je nekoliko vekova pre nego što je rođen pisao prorok Isaija i nazvao ga "Glasom Vapijućega" u pustinji. Jovan je taj koji je počeo da poziva narod na pokajanje i da priprema put Gospodu. Propovedajući potrebu pokajanja on ih je krštavao vodom u reci Jordanu. Mnogi su pomislili da je Jovan Obećani Spasitelj koji treba da dođe, a Jovan se branio govoreći:

"Za mnom ide Onaj koji je daleko od mene, Njemu ja nisam dostojan da odrešim ramena na obuci Njegovoj. Ja vas krštavam vodom , a On ce vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.“

Evanđelist Matej opisujući način Jovanovog života nazivo ga je ne samo prorokom nego i "Anđelom u telu", zbog čega ga mnogi ikonografi slikaju sa krilima. U vreme kada je Jovan krštavao, Isus je započeo svoje javne propovedi. Kada ga je prvi put video, Jovan je rekao:

„Gle, kako krotko ide! To je jagnje Božije, koje uze na sebe greh sveta.“

Na reci Jordanu, Jovan je krstio Isusa Hrista.

Razvratno rimsko društvo bilo je na stalnoj meti kritika ovog čestitog čoveka, a kasnije mu je i došlo glave. Lepa Salomija, bahata pastorka carskog namesnika Galileje i Perije, Iroda Antipa, zaražena mržnjom koju je njena majka osećala prema Jovanu, poželela je kao poklon njegovu glavu na tanjiru. Irod, napijen i ponesen raskalašnim noćnim bahanalijama joj to olako obeća, i naredi dželatu da ispuni monstruozni zahtev. Tako je skončao Jovan Krstitelj, 29. avgusta po starom ili 11. septembra po novom kalendaru, kada se u spomen na njegovo stradanje slavi praznik Usekovanja glave Jovana Krstitelja.

Sveti Jovan Krstitelj ostao je zapamćen u narodu kao simbol čvrste volje, pravičnosti, istine i poštenja.