Još 1697. godine Šarl Pero je objavio prve priče koje će postati klasične bajke za decu, Pepeljugu, Mačka u čizmama, Crvenkapu i dr, ali njegove verzije bajki su bile komplikovane i namenjene obrazovanim aristokratskim porodicama. Pristup braće Grim je bio sasvim drugačiji. Smatrali su da narodne priče, koje se prenose kroz generacije, treba da zadrže fundamentalne ideje, verovanja i stavove običnog naroda. Braća Grim su preradila deo bajki Šarla Peroa, kao i one prikupljene od drugih autora, i donele pred čitaoce verzije prepoznatljivih priča nalik onima koje su čuli svojim kućama, kao autentično pripovedanje koje je nosilo duh doma, porodice, ali i surove realnosti tog doba.

Prenoseći bajke onako kako su ih čuli u narodu, braća Grim su karakteristike mnogih originalnih likova izmenili još u prvom izdanju 1812. godine, koje nije bilo namenjeno dečijoj čitalačkoj publici. Pepeljuga, na primer, u njihovoj verziji nije imala pomoć dobre vile koju je spominjao Šarl Pero, već golubica koje su se nastanile na smokvi koju je devojčica posadila na majčinom grobu. Iako su sačuvali mnogo detalja koji su opisivali nasilje, nepojmljivih za modernu književnost za decu, braća Grim su kroz svoja izdanja menjali postavke u bajkama, najviše one koje se tiču porodičnih odnosa. Originalno zla majka, koja se ponašala surovo prema svojoj deci u pričama Snežana i sedam patuljaka i Ivica i Marica, u kasnijim izdanjima Grimovih bajki je postajala maćeha. Intrigantan detalj, gde se Zlatokosa nakon burne noći sa svojim princem u kuli žali da joj je odeća postala previše tesna, izostavljen je iz „malog izdanja” (Kleine Ausgabe) namenjenog isključivo deci, koje je štampano deset puta u periodu 1825-1858. godine.

Braći Grim se danas mnogo toga zamera, a najviše izražena brutalnost, osvetoljubivost i surovost koja karakteriše mnoge likove iz bajki. Međutim, tako su zvučale priče uz sveće i fenjere pre više od dva veka, a braća Grim nisu pokušavala da budu išta drugo do svedoci svog vremena i beležnici narodnih predanja u kojima se zlo surovo kažnjavalo, a nepojmljiva beda koja je rađala brojne društvene anomalije bila svakodnevica. Druga zamerka njihovom stvaralaštvu je izraženi romantični nacionalizam, koji je strahovito zloupotrebljen u vreme nacizma kada su njihove priče tumačene kao podrška ideji etničke čistoće i rasne superiornosti. Te primedbe gube svoj smisao ako se pročitaju ruske bajke Aleksandra Afanasjeva, engleske priče Džozefa Džejkoba ili irske bajke tog doba, u kojoj se na isti način glorifikuje nacionalna kultura i tradicija bez elemenata multikulturalnosti, prosto nepripadajućih narodnom duhu i stvaralaštvu vremena u kom su živeli.

Zanimljiva je zainteresovanost braće Grim, naročito oca savremene germanistike Jakoba Grima, za srpsko narodno književno stvaralaštvo. Na jednoj diplomatskoj misiji u Beču Jakob Grim je upoznao Vuka Stefanovića Karadžića, i odmah po povratku u Berlin na jednoj književnoj večeri čitao srpske narodne pesme. Otkrivši pod Grimovim uticajem potpuno nov i svež književni izraz jednog naroda, pesnik Kelmens Brentano prvi put objavljuje srpske pesme u almanahu Putešestvije pesnika.

Jakob Grin je svoju fascinaciju srpskim narodnim stvaralaštvom preneo i na slavnog Johana Volfganga Getea, čijom je zaslugom srpska narodna poezija prevedena na nekoliko svetskih jezika. Takođe, podstakao je Minu Karadžić da na nemački jezik prevede srpske bajke, a u predgovoru koji je napisao za Vukovu zbirku stoji da je pred njim delo dostojno divljenja.

Iako je ta informacija ostala samo na nivou pretpostavke, smatra se da su braća Grim bajku Pepeljuga Šarla Peroa prvi put otkrila u delima Vuka Karadžića, gde se kao priča iz naroda pojavljuje hronološki ranije nego u njihovim delima. Prikupljanje bajki i narodnih predanja nije jedina zasluga Jakoba i Vilhelma Grima, iako je njihov značaj u očuvanju narodnog stvaralaštva nemerljiv. Pisali su knjige iz oblasti mitologije, objavili veliki broj naučnih radova iz oblasti lingvistike i srednjevekovnih studija, a pred kraj života započeli i rad na obimnom rečniku nemačkog jezika. U svakom slučaju, od Bajki braće Grim, od postanka sveta do danas, knjige sa više prodatih primeraka su samo Biblija i Šekspirova dela.

izvori: The Publication of Grimm’s Fairy Tales, Grimm's Fairy Tales, Bio