Mihajlo Pupin, jedan od najvećih srpskih intelektualaca XX veka, bio je naučnik, pronalazač, pisac i profesor na prestižnom američkom Univerzitetu Kolumbija. Njegovo najvažnije otkriće u svetu nauke su čuveni Pupinovi kalemovi, koji su omogućili telekomunikaciju na velikim razdaljinama.
U senci njegovih velikih naučih dostignića, ostala je priča o Pupinu kao ličnosti i njegovoj uzbudljivoj u uspešnoj životnoj priči. Rođen u selu Idvor, u Banatu, sa osamnaest godina odlazi u Ameriku u potrazi za svojim snom. U autobigrafiji „Od pašnjaka do naučenjaka“, za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu, kaže:
Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.
Svestan da je sam sebi jedini podstek i podrška, Pupin je u SAD prvih pet godina radio teške fizičke poslove, i učio engleski, grčki i latinski. Kada je uspeo da upiše prestižni Kolumbija univerzitet u Njujorku, njegov život kreće u novom pravcu, stazama nauke, rada i uspeha.
Danas je u Galeriji nauke i tehnike SANU predstavljen virtuelni muzej Mihajla Pupina, gde će posetioci iz svojih domova kroz virtuelnu prezentaciju moći da se upoznaju sa životom ovog srpskog velikana, podeljenim na celine: putovanja kroz Idvor, Ameriku, profesorski rad i priznanja, tajmlajn, autobiografiju, naučni rad, nacionalno-političke doprinose, i brojne legate i dobročinstva. Iza projekta stoji Obrazovno-istraživačko društvo Mihajlo Pupin, uz podršku SANU i kompanije Telekom Srbija.
Životna priča Mihajla Pupina je jednako zanimljiva i poučna kao i njegova naučna otkrića. Virtuelni muzej je prilika da mu odamo priznanje, i naučimo mnogo iz njegovog životnog iskustva. Možete ga posetiti na adresi www.mihajlopupin.rs.
