Isak Njutn

Osim što je formulisao zakon gravitacije, njegova knjiga „Optika” se smatra pionirskim delom o prirodi i svetlosti kao i prvim naučnim objašnjenjem kako nastaju boje. Mada nije poznavao anatomiju oka, u želji da otkrije kako čovek vidi boje, Njutn je sam sebi zabo iglu u oko. Ovaj eksperiment mu nije pomogao u novim saznanjima, ali mu je svakako doneo veliku bol.

Nikolaje Minovici

Kako bi uspešno i precizno sproveo istraživanje pod nazivom „Studija o vešanju”, Nikolaje Minovici iz Bukurešta je odlučio da se „obesi”, smatrajući takav postupak jedinim pravim načinom da shvati kakav je to osećaj. Tokom ovog eksperimenta, dok je samo vrhovima prstiju dodirivao tlo, osetio je goruću bol u vratu pre nego što su ga njegovi asistenti oslobodili kanapa. Nakon ovog poduhvata, mesec dana je imao ozbiljnih problema sa gutanjem.

Van Hu

Prvi pokušaj leta do Meseca je izveo kineski zvaničnik Van Hu. Konstruišući stolicu sa 47 raketa, insistirao je na tome da sam proba sopstveni izum. Kada su podanici upalivši rakete izvršili njegovo naređenje, uz mnogo dima Van Hu se umesto na Mesec preselio na „onaj svet”. Mnogo godina kasnije je kosmička pravda ipak ispunjena kada je, zbog ovakve njegove hrabrosti, jedan krater na Mesecu dobio ime po njemu.

Evan O’Nil Kejn

Hirurg iz Pensilvanije, Dr Kejn je verovao da muzika deluje smirujuće na pacijente koji se spremaju za operaciju. Umesto razgovora sa njima prilikom davanja anestezije, on im je još 1914. puštao muziku sa gramofona. Kako je bio opsednut anestezijom i željom da sam spozna kakav efekat ona ima u operacionom toku, 1921. je postao čuven po operaciji sopstvenog slepog creva. Sa gomilom jastuka oko sebe i ogledalom ispred sebe, za samo pola sata je pod lokalnom anestezijom sam sebi odstranio slepo crevo a potom i zašio ranu. Ova operacija ne samo da je bila senzacija u to vreme, već su njegova saznanja tokom ovog poduhvata dala veliki doprinos u unapređivanju lokalne anestezije.

Albert Hofman

Istraživanje koje je na lizerginskoj kiselini 1938. sproveo ovaj hemičar iz Švajcarske, dovelo je do otkrivanja LSD–a. Do kakvog otkrića je ovim eksperimentom došao, Albert je shvatio tek pet godina kasnije i to slučajno, kada mu je mala količina ove supstance prodrla kroz kožu prstiju i pokrenula snažano psihodelično svojstvo molekula koji je sam proizveo. Da bi došao do potvrde svog izuma, par dana kasnije je ponovio testiranje. Kada je, ovog puta namerno probao na sebi količinu od 250 mikrograma, osetio je kako ga je ispunio osećaj izuzetno stimulisane mašte, čije je dejstvo prestalo nakon 2 sata. Pošto je tom prilikom pod snažnim dejstvom LSD-a biciklom krenuo kući praćen neizdrživom potrebom da se smeje, 16. april je postao poznat kao „dan s‘ biciklom”.

„Kao u snu, sa zatvorenim očima iskusio sam neprekinuti niz fantastičnih slika, neobičnih oblika sa intenzivnom igrom boja” - izjavio je kasnije Hofman.

Verner Forsman

Suprotno vladajućem mišljenju početkom prošlog veka, ovaj lekar je verovao da ubacivanje stranog objekta u srce ne mora biti fatalno. Kako bi to i dokazao, Dr Forsman je dao sebi lokalnu anesteziju a onda u venu ubacio kateter koji je progurao do srca, proverivši na rengenu da je u tome i uspeo. Zbog ovog eksperimenta je izgubio posao a kolege su ga ismejale. Ipak, njegova hrabrost i stručnost su mu 1956. godine, doneli Nobelovu nagradu.

Franc Rajhelt

Pionir u šivenju padobrana bio je Franc Rajhelt. Ovaj francuski krojač poreklom iz Austrije, dizajnirao je „padobransko odelo” po kome je dobio nadimak „leteći krojač”. Zbog svoje pasije pravljenja padobrana, odlučio je da svoj izum lično testira skokom sa Ajfelovog tornja. Iako je bio uveren da će se srećno spustiti na tlo, u odsudnom trenutku podobran se nije otvorio, pa je ovaj krojač skočio direktno u svoju smrt.

Džon Pol Stap

U nameri da ispita sposobnost ljudskog tela da izdrži veliko ubrzanje G sile, poručnik američke avijacije i istraživač Džon Pol Stap, je u kalifornijskoj pustinji odlučio da sam izvrši test u kome je raketni pogon postavljen na šine sa hidrauličnim kočnicama za zaustavljanje. Tokom eksperimenta, Džon je za pet sekundi postigao brzinu veću od 1.000 km/sat, a kada je pritisnuo kočnice izložio se sili 46,2 puta većoj od sile gravitacije. Prema nekima, ovaj događaj se smatra i nastankom Marfijevog zakona jer je, misleći na svog asistenta Marfi tada uzviknuo: „Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće!” Na konferenciji za štampu kapetan Stap je izjavio da su pre testiranja ozbiljno uzeli u obzir Marfijev zakon po kome šta god može poći naopako, poći će, te su na taj način predupredili sve moguće probleme ovog testa.

Zbog ovog podviga, Džon je privremeno oslepeo, ali je zahvaljujući njemu osvojio titulu najbržeg čoveka na svetu.