Na prijateljstva koja datiraju iz detinjstva ili rane mladosti gledamo sa velikim poštovanjem. Neka od njih svedoče o dugogodišnjem poverenju i podršci, a zajednička iskustva im daju notu sentimentalnosti. Druga su kao plastično cveće, ne mogu da umru jer nisu živa i aktivna, ali ih uprkos retkim kontaktima i razdvojenosti čuvamo od zaborava. Treća su ona koja su u detinjstvu bila velika i neraskidiva, ali su se nepovratno ugasila.
Istraživanja u ovom polju su pokazala da se prijateljstva iz detinjstva najčešće raskidaju u periodu kada mlada osoba napušta svoju porodicu i započinje samostalan život. Niz kognitivnih i emocionalnih promena koje se tada dešavaju pomažu u procesu uspostavljanja nezavisnosti od roditelja, ali i postavljaju nove prioritete u izboru osoba prema kojima gradimo prijateljsku naklonost.
Studija koju je sproveo prof. Čarls Šmit sa Univerziteta Atlantik na Floridi uključila je 410 ispitanika i analizirala njihova 573 prijateljstva. Ona predstavlja najiscrpnije istraživanje ovog fenomena, a zaključci do kojih su došli su u neku ruku očekivani, ali i veoma zanimljivi.
Ono što se prvo dešava je selekcija. Adolescenti imaju potrebu za velikim brojem prijatelja. U tom dobu, kvantitet daje potvrdu društvene prihvaćenosti, koja je esencijalna potreba mladog bića. U tom krugu se često nalaze osobe koje imaju drugačiji karakter od jedinke, značajno manji ili značajno veći stepen akademskog uspeha i drugačije poglede na život. Ipak, to nije prvo što će ih razdvojiti.
Najveća prepreka opstanku prijateljstva je - različit pol, što je ujedno i ubedljivo najčešći uzrok prekida druženja. U periodu prelaska iz adolescentskog u odraslo doba, opstaće samo 1 od 4 stabilna muško-ženska prijateljstva. Pored najčešćeg razloga - jednostrane promene percepcije budućnosti tog prijateljstva u smislu pomaka ka emotivnoj vezi, razdvojiće ih i interesi budućih partera njihovih prijatelja, kod kojih ova druženja po pravilu češće uključuju alarm upozorenja nego istopolna.
Drugi najčešći razlog je ono što su istraživači nazvali „nepodudarnost stepena agresije”. Zanimljivo je da će češće ostati prijatelji dve konfliktne osobe, kao i dve osobe pomirljivog karaktera, nego njihova kombinacija. Čak i ukoliko je stepen agresije kod oba prijatelja naglašen, oni će naći komfor i ravnotežu u tom odnosu. U suprotnom, njihove kooperativne aktivnosti mogu izdržati samo do određenog stepena, kada onaj koji „trpi” jednostavno puca u trenutku kad emotivno prevaziđe iluzju o bezuslovnoj nepovredivosti prijateljstava. Ta tačka prekida se najčešće dešava upravo u periodu odvajanja od porodice i započinjanja samostalnog života, kada osoba jasnije percipira sve posledice svog položaja u prijateljskom odnosu.
Poslednja prepreka koju su primetili kao značajnu je društveni status i stepen akademskog uspeha. Iako na prvi pogled ovaj razlog može delovati kao manifestacija sebičnosti, snobizma i isključivi proizvod interesa, on to zapravo nije. Mladi posvećeni akademskoj karijeri se suočavaju sa manjkom slobodnog vremena, koje njihovi prijatelji sa opuštenijim stavom spram života imaju na pretek. Različita okruženja u kojima provode dosta vremena rađaju jaz između njih i nameću problem manjka zajedničkih tema i interesovanja koji lako kida prijateljske veze. Slično se nastavlja i kada započnu svoje poslovne karijere, gde ih životne okolnosti upućuju na poslovne saradnike ili skorije prijatelje sa kojima dele zajedničku akademsku prošlost.
Iako smo skloni da ih idealizujemo, ovo istraživanje nam jasno ukazuje na vrlo logične razloge za gašenje adolescentskih prijateljstava u periodu odrastanja. Zato, ukoliko u vašem krugu prijatelja imate osobe sa kojima se kvalitetno i neprekidno družite od najmlađeg uzrasta - smatrajte se srećnom osobom i čuvajte ih kao dragocenosti koje su prošle test vremena i preživele brojna iskušenja.
