Usled menjanja nagiba Zemljine ose i eliptičnog oblika njene orbite, obilazeći oko Sunca Zemlja se trenutno najbrže kreće u periodu decembar – mart. Zbog toga će nam proleće svake naredne godine trajati 30 sekundi kraće, sve do 8680. godine, kada će na Zemlji biti samo 88,5 prolećnih dana. Nakon toga će zima i leto trajati kraće, a jesen i proleće duže.

Na severnoj polulopti, proleće traje deo marta, ceo april, maj i deo juna, dok na južnoj Zemljinoj polulopti ovo godišnje doba traje deo septembra, ceo oktobar, novembar i deo decembra. Na putanji kojom Zemlja obilazi Sunce se tačka u kojoj počinje neko godišnje doba pomera za 22.000 godina, što utiče na trajanje godišnjih doba.

U periodu od 41.000 godina, nagib Zemljine ose se menja za oko dva i po stepena, što dovodi do toga da se menja količina sunčeve toplote koja stiže na izabranu tačku na površini. Kada taj nagib ne bi postojao, tokom cele godine bi na našoj planeti uvek bilo isto godišnje doba, na severu večita zima koja bi dovela do širenja ledenog pokrivača koji bi prodirao ka jugu, pa bi u Evropi zavladalo ledeno doba. Ako bi današnji nagib Zemljine ose bio sve veći, takođe bi u svakoj tački naše planete dominiralo isto godišnje doba. Međutim, ukoliko bi svaka tačka primila istu količinu toplote, na Zemlji bi vladalo večito proleće.

Ne može se reći proleću: „Daj Bože da stigneš što ranije i traješ što duže“. Može samo da se kaže: „Dođi, blagoslovi me tvojom nadom, i ostani koliko god možeš“. - Paulo Koeljo

Kao ambasador promena i avantura, proleće sobom donosi neke nove, najlepše stihove, slike i ljubavi. Kako i ne bi, kada onima koji stoje na ekvatoru prvog dana proleća sunce prolazi tačno iznad glave. To je smaragdno doba u kojem kad voćke napupe, laste dolaze da nauče svoju mladunčad da lete i pevaju. Važno je pratiti njihov dolazak, jer ako tada lete nisko, biće kiše - kažu naši seljani. Mada na svet dolaze sa urođenim muzičkim talentom, mali ptići moraju da savladaju tačne melodije. To čine u prvih par meseci života, a počeće da ih pevaju tek kada se ponovo vrate sledeće godine.

Sa početkom proleća, veverice, ježevi i medvedi se bude iz zimskog sna, leptiri sakupljaju nektare sa prvog prolećnog cveća, a pčele počinju vredno da rade kako bi nam pre početka leta podarile prvi med.

Toplije vreme nam daje mogućnost luftiranja, pa se u ovom periodu od davnina vrši generalno spremanje. Veruje se da ovaj običaj datira iz antičke Persije u kojoj su pred Novu godinu Persijanci pravili „prolećno čišćenje” svojih domova koje su zvali „Khoneh Tekouni“ - pretresanje kuće.

Ovaj običaj se sačuvao i kao doba u kome se pravi i veliko spremanje ormara. Konstatujući da je on pretrpan garderobom koju već dugo niko ne nosi, ali i saznanjem da je neophodna ozbiljna svota novca da se ona zameni, malo toga se baci, a većina sačuva do narednog prolećnog spremanja, jer možda baš u narednoj godini zatreba.

U ovom peridu dolazi i do dilatacije (širenja krvnih sudova), usled koga Zemljane često prati emotivno „prolećno ludilo”, pa se zato veruje da je proleće period ljubavi, kao i da su osobe rođene u ovim mesecima vedre prirode i veoma retko sklone depresiji.

Dopustite da vas ponese prolećni optimizam, uživajte u njemu svaku sekundu do 20. juna kada će ono džentlmentski, svoje mesto ustupiti letu.

Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti, niti može čovek biti trajno nesrećan dok Bog daje da se duša leči zaboravom i zemlja obnavlja prolećem. - Ivo Andrić